Jasno je da je Tramp pobedio ubedljivo, ustvrdila je u četvrtak nekadašnja federalna tužiteljka Sidni Pauel, jedna od šefica njegovog pravnog tima. Uz napomenu da je u toku „masovni, koordinisani i izdašno finansirani“ pokušaj da se Amerikancima oduzme osnovno ustavno pravo da izaberu svog predsednika.
Teorija ili zavera
A Trampov advokat Rudi Đulijani je, na istoj konferenciji za štampu, dodao i da je počinjen „jedan od najgorih zločina ikada“. I da dokazi ukazuju da su izborne prevare širom Amerike bile deo „jedinstvenog i centralizovanog plana“.
Svoje teške optužbe – iliti „apsurdne teorije zavere“ iznete na „ludačkoj pres konferenciji“, kako ih opisuje „Njujork magazin“ – Trampov pravni tim bazira na stotinama izjava svedoka datih pod zakletvom i pod ličnom krivičnom odgovornošću; na slučajevima biračkih okruga u kojima je broj glasova prevazišao broj stanovnika tih okruga, uključujući i decu; i na svedočenju zviždača, insajdera iz kompanije „Smartmatik“ koja je navodno proizvela softver korišćen u mašinama za glasanje firme „Dominion“, a koji je, kako se navodi, klikom kompjuterskog miša omogućio masovnu krađu Trampovih glasova u korist Džoa Bajdena.
Softverska zloupotreba
Uzgred budi rečeno, među američkim diplomatskim depešama koje je pre desetak godina objavio „Vikiliks“, otkrivena je i zanimljiva depeša iz Venecuele iz 2006. u kojoj službenici Stejt departmenta opširno pišu o „Smartmatikovom“ softveru i širokim mogućnostima njegove zloupotrebe.
A vredi spomenuti i da je Državna izborna komisije Kanade, i to baš sada, našla za shodno da obavesti javnost da „ne upotrebljava 'Dominion' mašine za glasanje. Mi koristimo papirne listiće koji se ručno broje pred posmatračima, i nikada u našoj stogodišnjoj istoriji nismo koristili elektronske mašine za glasanje i obradu podataka“. Sve to za razliku od Amerike; u kojoj Din Knadson, komesar za izbore države Viskonsin, sad javno traži proveru rada ovih mašina.
Tramp pak, pored ostalog, ukazuje na dva zanimljiva slučaja. Upravo u Viskonsinu je, u noći posle izbora, u 3 sata i 42 minuta Bajdenu odjednom pridodato 143.379 glasova, a u susednom Mičigenu, u pola 7 ujutru, 134.886 glasova. I tako je u obema ključnim državama rezultat preokrenut u korist predsedničkog kandidata Demokratske partije. Baš kao što je slučaj i sa Pensilvanijom, tvrdi Rudi Đulijani, za koju navodno može da dokaže da ju je Tramp dobio, a ne Bajden, i to sa 150 hiljada glasova prednosti. Što bi i ukupan rezultat izbora, iz oglašenog poraza, okrenulo u pobedu Donalda Trampa.
A opet, oglasio se i republikanski senator Mit Romni, koga je svojevremeno Tramp temeljno ponizio, s ocenom da „predsednik nije uspeo da dokaže prevaru i zaveru, i zato sad pribegava otvorenim pretnjama na račun lokalnih zvaničnika kako bi poništio volju naroda i preokrenuo ishod izbora. Teško je zamisliti gore i nedemokratskije postupke jednog aktuelnog predsednika Amerike.“
Spor Buša i Gora
Šta se zaista u Americi dogodilo u postizbornoj noći između 3. i 4. novembra? Ko zapravo krade izbornu volju građanima Amerike? I kakav je dalji plan Trampovog pravnog tima?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili politikolog Aleksandar Pavić i publicista i novinar Boris Nad.
„Amerika, samoproglašeni svetionik demokratije koju je širom sveta izvozila i primerom i bombama, izgubila je moralno pravo da bilo kome drži lekcije o demokratiji. Isto se odnosi i na sve druge države Zapada, koje čestitaju pobedu Bajdenu iako rezultati izbora još nisu sertifikovani,“ ukazuje Aleksandar Pavić, kako bi povukao važnu paralelu: „U sporu između Džordža Buša mlađeg i Ala Gora 2000. godine prošla su 34 dana od izbora dok nije ustanovljen pobednik, i to tek posle niza tužbi i procesa vođenog pred Vrhovnim sudom. Ali tada se ni mediji, koji su danas uzurpirali posao zvaničnih institucija, ni strani zvaničnici nisu ponašali na ovakav način, proglašavajući pobednika unapred, pre nego što je propisani postupak završen.“
„Ovo su prvi pravi predsednički izbori u SAD, zato što zaista nije svejedno ko će pobediti“, skreće pažnju Boris Nad. „I odmah se pretvaraju u debakl; maske su pale već na premijeri. Mi u ovom trenutku možda ne možemo da sa potpunom sigurnošću tvrdimo da je Tramp pokraden, ali osnova za ozbiljnu sumnju i te kako ima.“
Plava oseka umesto talasa
„I sam Tramp je očigledno uveren da jeste pokraden, a njegov pravi tim je predstavio i neke od dokaza koji to uverenje podupiru“, dodaje Aleksandar Pavić, i podseća: „Onog trenutka kad je doneta odluka da se dozvoli masovno glasanje poštom, koje je podložno manipulacijama, bilo je jasno da će izbori biti veoma sporni.“
Uostalom, proglašeni izborni rezultat čini se spornim već i kada se pogledaju neki od nespornih podataka, počev od toga da je Tramp popravio svoj izborni rezultat za preko 10 miliona glasova u odnosu na 2016. Ali ne samo to. Gotovo je sigurno i da su republikanci odbranili svoju većinu u Senatu; a na izborima za Predstavnički dom ostvarili su i još bolji rezultat, utoliko što su osvojili baš sva mesta koja su pred izbore ocenjivana kao neizvesna, i povrh toga su osvojili 12 novih mesta.
„Plavi talas demokrata koji je najavljivan istopio se. Zapravo, nije ga ni bilo. Već i ta činjenica dovoljna je da se zapitamo nije li, zaista, Tramp pokraden, jer, kako inače objasniti to što su demokrate baš u svemu prošle mnogo lošije nego što se najavljivalo, a samo njihov predsednički kandidat nije. Naime, ako plavog talasa nema, kako je onda Tramp mogao da izgubi izbore, a pritom je dobio daleko više glasova nego pre četiri godine?“, pita se Boris Nad.
Mark Malok-Braun
Odgovor na ovu nedoumicu možda se krije u spornom softveru kompanije „Smartmatik“ koji, prema tvrdnji Trampovog tima, „predstavlja DNK svake mašine za glasanje“, pa i mašina kompanije „Dominion“ koju aktuelni predsednik SAD javno optužuje da mu je ukrala glasove.
„Kompanija 'Smartmatik' – čiji je softver sumnjiv zbog ugrađene mogućnosti da glasove jednog kandidata pripiše drugom, na šta je krajem prošle godine zvaničnim putem upozorilo troje senatora iz Demokratske partije, na čelu s Elizabet Voren - naročito je interesantna“, otkriva Aleksandar Pavić, „i zbog predsednika Upravnog odbora holdinga koji je njen vlasnik, lorda Marka Malok-Brauna, nekadašnjeg ministra u vladi Velike Britanije i zamenika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji je već nekoliko decenija jedan od najbližih saradnika Džordža Soroša. A 2008. godine bio je i glavni čovek za vezu između Baraka Obame i britanske vlade.“
I tu bi negde moglo da se krije objašnjenje onog do sad nepoznatog izbornog fenomena na koje je ukazao Tramp, u vidu skoro 300.000 glasova iznenada pridodatih Bajdenu da preokrenu rezultat u Viskonsinu i Mičigenu.
Pretnje i pritisci
A istovremeno su javnosti predstavljeni i dokazi da je u pojedinim okruzima, poput Vejna u Mičigenu kome pripada i Detroit, zabeleženo više glasova nego stanovnika. Tamo se odvija drama s potencijalno dalekosežnim posledicama, budući da bi eliminacija spornog viška glasova čitavu državu Mičigen okrenula u Trampovu korist; republikanski predstavnici u tamošnjoj izbornoj komisiji najpre su prihvatili rezultat izbora, ali uz uslov da bude sprovedena temeljna revizija glasova i provera svih uočenih neregularnosti, zatim su povukli tu svoju saglasnost jer demokrate odbijaju da sprovedu dogovorenu reviziju, i sada su njihove porodice izložene pretnjama, čak i od strane zvaničnika iz suprotnog tabora...
„Zašto im se preti, umesto da se provere njihovi navodi? Izborne žalbe su legitimna pojava svuda u svetu, a ovde demokrate osporavaju republikancima čak i pravo na žalbu, i unapred preko medija satanizuju i sam pravni postupak,“ napominje Aleksandar Pavić.
No uprkos ovakvim preprekama, u jednom od svojih tvitova Tramp borbeno i optimistički govori o „veoma jasnom i održivom putu ka pobedi“. A njegova pravna savetnica Sidni Pauel kaže da „kompletni izborni rezultati u svim ključnim državama treba da budu oboreni“, i da „zakonodavci treba da osiguraju da budu izabrani elektori za Trampa“...
„Trampov tim će svakako pokušati da iskoristi sva pravna sredstva koja mu stoje na raspolaganju. A ako ne budu dobili fer šansu i priliku da pred sudom dokažu svoje sumnje i optužbe, preostaje im i opcija da se direktno obrate zakonodavnim telima spornih država, i da od njih zatraže da elektore ne imenuju na osnovu spornih izbornih rezultata,“ objašnjava Aleksandar Pavić. „Tako da nije nemoguć ni scenario u kome ni jedan od kandidata neće imati većinu u elektorskom koledžu. Predsednik se u tom slučaju bira u Kongresu, i to po delegacijama država. A republikanci imaju vlast u više država nego demokrate. I tu bi onda Tramp mogao da bude u prednosti, ali samo pod uslovom da se republikanci pokažu dovoljno hrabrim da ga podrže. A to je daleko od izvesnog.“
Tim pre što je, sa druge strane, naglašava Boris Nad, „gotovo nemoguće zamisliti situaciju u kojoj će Bajden priznati poraz nakon što je već proglašena njegova pobeda. Zbog toga je izvesnije da će Bajden na kraju ipak biti izvikan za predsednika. A u tom slučaju će na dnevni red doći pitanje kako će on uopšte biti u stanju da vlada u potpuno podeljenoj Americi.“
Pročitajte još:
