U protekle dve nedelje Tramp je smenio visoke zvaničnike američke administracije u koje nema poverenja i koji ne dele mišljenje da su izbori u Americi bili prožeti neregularnostima, a neki su nakon toga podneli ostavke.
Trampova čistka državnih kadrova
Na red je ovog puta došao Kris Kribs, prvi čovek agencije za sajber-bezbednost i infrastrukturu pri saveznom Ministarstvu unutrašnje bezbednosti. On je smenjen zbog „netačnih objava o pravilnosti izbornog procesa“.
Nedavno je Tramp smenio i ministra odbrane Marka Espera, s kojim je ranije imao nesuglasice, a nakon čega su Pentagon napustila i tri visoka zvaničnika.
Ostavku je proteklih dana podneo i Brajan Ver, jedan od najviših zvaničnika Departmana državne bezbednosti i Bezbednosne agencije za infrastrukturu, koja se, između ostalog, bavi i sajber-zaštitom izbora. Prema navodima Rojtersa, on je to učinio pod pritiskom Bele kuće.
Trampov advokat Sidni Pauel pre nekoliko dana je zatražila da se i direktorki CIA Đini Haspel uruči otkaz, jer je zanemarila upozorenja o softveru za glasanje „Dominion“, koji je tokom izbora korišćen u nekoliko ključnih država, a za koji se sumnja da je uklonio milione glasova namenjenih Trampu.
Publicista i pravnik Branko Pavlović podsetio je na to da je Tramp i ranije često imao kadrovske promene na najvažnijim pozicijama, što je, prema njemu, pokazivalo da je neprekidno opkoljen legijom ljudi „duboke države“ i istakao da su smene koje sada sprovodi dobre za njega i da imaju više aspekata.
Jedan je da Tramp ozbiljno računa na drugi mandat. Drugi je da novopostavljeni ljudi budu oni koji zaista veruju da je on najbolja opcija za Ameriku. Treći je da, makar u poslednjem času, svoje redove očisti od neprijatelja.
„Smena šefa za sajber-bezbednost je došla nakon njegove izjave da je sve u redu, da je čitav taj sistem pružio maksimalnu kontrolu regularnosti izbora, a svi znamo da postoje nesporne činjenice da to nije tako. Tramp je očigledno napravio kardinalnu grešku u izboru kadrova kada ga je postavio 2018. godine. Pitanje je šta uopšte postoji po dubini raznih institucija što zapravo nije oslonjeno na najuži krug najmoćnijih i najbogatijih ljudi u Americi“, ukazuje na problem Pavlović.
Do konačnog ishoda američkih izbora, koji zavisi od završetka sudskih postupaka, Pavlović je uveren u to da ljudi s vrha vlasti neće u javnost iznositi suprotne stavove od Trampovih, a smatra i da će Tramp, makar za budućnost, dobiti sliku ljudi koji „zaista veruju u koncept da država mora da pripada građanima“.
Komentarišući smenu ministra odbrane Marka Espera, spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“ Srđa Trifković takođe smatra da je Tramp pravio greške u izboru kadrova, dovodeći sekretare za odbranu koji nisu delili njegovu stratešku viziju smanjenja neoimperijalne globalne uloge Amerike, pre svega zato što, nezavisno od ishoda izbora, on želi da radikalno smanji američki angažman u Avganistanu i Iraku, što je izazvalo negodovanje čak i nekih republikanaca koji su mu odani.
„Mislim da je Trampova rešenost da privede kraju irački angažman zakasnela reakcija, za koju on računa da će, ukoliko sve njegove akcije s pravnim merama ne urode plodom, biti makar zakasneli deo njegovog legata. To što se on sa zakašnjenjem setio pukovnika Mekgregora, koji je prvo trebalo da bude ambasador u Nemačkoj, a sad u poslednji čas treba da bude savetnik u Pentagonu, samo je znak da je on predugo pristajao da ga elementi vašingtonske strukture drže pod kontrolom i spreče realizaciju onoga što je bilo deo njegove predizborne agende iz 2016, a pre svega poboljšanje odnosa s Rusijom“, smatra Trifković.
Put ka izborima 2024. godine
S druge strane, politikolog Zoran Ćirjaković ocenjuje da je Trampova čistka odraz njegove slabosti, kojom pokušava da sebi otvori put ka narednim izborima za četiri godine i zadrži status koji trenutno ima u Republikanskoj stranci.
„Tramp vidi manevarski prostor i priprema teren. On želi da kaže da je ostvario sva svoja obećanja. Nažalost, on se nije snašao kada je virus korona krenuo i za to je kažnjen“, ocenjuje Ćirjaković.
Ćirjaković nije siguran u to da li će Tramp uspeti da zadrži status kandidata na sledećim izborima, jer su se tokom njegovog mandata profilisali drugi kandidati Republikanske stranke, a pitanje je i kakav će biti ishod istraga koje se protiv njega vode zbog navodnog kršenja zakona u državi Njujork.
„On pokušava da ostane važan igrač, a moguće je da će to i uspeti, imajući u vidu da su Amerikanci, naročito siromašniji slojevi i veliki deo srednje klase, duboko razočarani u dominantne tradicionalne političke snage. U tom smislu, on ima šansu“, smatra Ćirjaković.
Trifković smatra da su šanse da do iznenadnog preokreta u ishodu američkih izbora dođe svakog dana sve manje.
„Vrhovni sud Pensilvanije ima većinu koju su imenovale demokrate, a oni se ponašaju kao stranački ideolozi, bez trunke griže savesti u pogledu pravnih normi. Očigledno je da je, ako ne dođe do intervencije Vrhovnog suda, vrlo teško zamislivo da bi ishodi bili dovedeni u pitanje u državama koje su najvažnije, a to su Pensilvanija, Viskonsin i Džordžija. Ukoliko se to ne desi, mislim da će čak i sa eventualno zakasnelom reakcijom Vrhovnog suda doći do osećaja zasićenosti i prihvatanja neminovnosti svršenog čina“, ocenjuje Trifković.
