On je rekao da je bio u kontaktu i sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom i sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim.
„Bio je to složen proces, koji je, rekao bih, oduzimao energiju sa svih strana ja mislim. To se dogodilo kao rezultat trilateralnih konsultacija, u suštini sam morao da preuzmem na sebe ulogu posrednika kada sam razgovarao sa jednim i sa drugim liderom. Slušao sam njihove zahteve i pretenzije vezane za tekst, unosio neke izmene, kontaktirao drugu stranu, slušao njene želje i zahteve, a zatim se konsultovao sa prvom o prihvatljivosti tih pozicija za druge partnere. Faktički je to bio ravnopravan trilateralni rad“, rekao je ruski predsednik za televiziju „Rusija 24“.
Predsednik je ranije izjavio da konačni status Karabaha nije rešen i da Moskva održava status kvo.
Podsetimo, lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, u sastavu ruskog mirovnog kontingenta u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu biće 1960 vojnika, 90 oklopnih transportera, 380 jedinica automobilske i specijalne tehnike.
