Kopije materijala predate su memorijalnom kompleksu Koncentracioni logor „Krasni“ u okviru projekta „Bez zastarevanja“.
Prema mišljenju istoričara, tokom perioda fašističke okupacije Krima u koncentracionom logoru ubijeno je mnoštvo civila, uključujući žene i decu. Kako je navedeno, nemoguće je odrediti tačan broj mučenih u „Krasnom“, jer nema nemačkih dokumenata o logoru.
Fašisti su na poluostrvu od 1941. do 1944. godine osnovali nekoliko desetina logora, zatvora, „filtracionih“ i popravnih logora.
Koncentracioni logor u blizini sovhoza „Krasni“ najveći je na Krimu, spomen-mesto na njegovoj lokaciji otvoreno je u maju 2015. godine. Sadrži bratsku grobnicu, večni plamen, spomen-znake na mestima „bunara smrti“, kapelu i muzej.
