Kao da nam kriza izazvana virusom korona već ne crpi dovoljno novca i energije, putem imejla i dalje dobijamo pisma od stranaca kojima nam traže novac i podatke, kako bismo pokrenuli proces „dobijanja nasleđa“ od tetke za koju nikada nismo čuli ili „pomogli visokom funkcioneru“ neke države, za šta će nam se on kasnije odužiti pozamašnom uplatom.
Ne nasedajte. U pitanju su prevare koje će vam uzeti mnogo novca, a nekada i identitet.
Veliko nasledstvo — ogromna prevara
Profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu Goran Mandić za Sputnjik je ukazao na to da se takav vid prevare preko interneta zove „nigerijska prevara“ i da se u Srbiji dešava još od početka devedesetih, s tim što se tada obavljala putem tradicionalne pošte.
„Prevara je što se od mene traži da uplatim određene svote novca, kako bi to moglo da krene. Pominju se troškovi advokata, overe dokumenata, koječega i traži se uplata od više stotina dolara. Kada nađu ’ovcu‘, onda traže sve više novca, dok osoba napokon ne shvati da je prevarena i počne da se interesuje zašto i kome plaća? Tada je vuk već pojeo magarca i završena priča“, predočava Mandić.
„Nigerijska prevara“ je zapravo podvrsta popularne internet prevare zvane „fišing“, što u prevodu znači pecanje, kojom prevaranti na sličan način kradu vaše podatke za pristupanje imejlu ili bankovnom računu.
„Fišing“ i „višing“
Sve počinje „obaveštenjem“ koje dobijete u elektronsko sanduče, a kojim se od vas traži da pristupite vašem nalogu putem priloženog linka. Ako otvorite link i unesete korisničko ime i lozinku, vaši podaci za pristupanje nalogu biće ukradeni, što znači da će prevarant moći da ih iskoristi da dobije uvid u druge podatke, poput stanja na računu i onih ličnih.
„Poenta je da se onaj kome je imejl poslat navede da uđe na taj sajt, koji uopšte nema veze sa sajtom banke i ostavi svoje osnovne podatke tu. U poslednje vreme banke su napravile razne vrste zaštita, tako da je to prilično zakomplikovano kada je plaćanje u pitanju. Ali, ako govorimo o pristupanju, nema neke zaštite, tu su samo korisničko ime i šifra“, objašnjava Mandić.
On je napomenuo da postoji i nova vrsta „fišinga“ pod nazivom „višing“, koja se razlikuje po tome što prevarant ne šalje poruke na sve imejl adrese koje ima, već samo na određene, ljudima koji su mu ciljna grupa.
„Problem kod tih varijanti je što prevara ne može da se dokaže. To je problem u krivično-pravnom gonjenju, jer prevara je ako se ostvari protivpravna imovinska korist. Ako ste vi meni dobrovoljno rekli vašu šifru za imejl, da li sam ja kriv što ste mi je vi rekli“, ukazuje na problem Mandić.
Do imejl adresa prevaranti dolaze na dva načina — skupljanjem sa veb-sajtova institucija i kompanija ili kupovinom liste adresa od hakera na „dark vebu“.
„Pasoš prevara“
Ni društvene mreže nisu izostavljene iz domišljatosti prevaranata. Mandić ukazuje na to da oni mogu da dođu do korisničkog imena i šifre za Fejsbuk na više načina. Nakon što to urade, čekaju da korisnik napusti zemlju. Tada otpočnu zlokoban plan:
„Onog trenutka kada napustite Srbiju, ja promenim šifru na vašem Fejsbuku i svim vašim prijateljima pošaljem ličnu poruku da sam u inostranstvu, da sam izgubio pasoš, da su mi ukrali novac i molim ih da mi uplate koliko mogu, kako bih otišao do ambasade i izvadio kartu za nazad“, predočava Mandić.
Pročitajte još:
