Ko su naši veliki izumitelji
Pronalazaštvo na ovim prostorima je postojalo i pre osnivanja Zavoda. Zato će na izložbi u Muzeju nauke i tehnike biti predstavljena serija postera 14 poznatih srpskih pronalazača koji su svojim naučnim i inženjerskim delovanjem doprineli tehnološkom napretku Srbije i sveta: Ruđer Bošković, Ljubomir Klerić, Kosta Milovanović Koka, Ognjeslav Kostović, Nikola Tesla, Đorđe Stanojević, Mihajlo Idvorski Pupin, Mihailo Petrović Alas, Milutin Milanković, Dobrivoje Božić, Branko Žeželj, Branislav Bilen, Danica Gajić i Miomir Vukobratović.
„Kako u našoj zemlji nije bilo industrijske i ekonomske snage, naši najveći izumitelji kao što su Pupin i Tesla svoje su patente realizovali u inostranstvu, pre svega u SAD. Tek posle Drugog svetskog rata javljaju se inženjeri koji žive i stvaraju u tadašnjoj Jugoslaviji i koji patentiraju izume značajne i van lokalnih okvira“, kaže za Sputnjik viši kustos Muzeja nauke i tehnike Saša Šepec.
Osim velikana nauke poput Ruđera Boškovića, Đorđa Stanojevića, Milankovića, Pupina i Tesle, na spisku izloženih radova u Muzeju nauke i tehnike našli su se i mlađi izumitelji bez čijih radova bi moderan svet bio nezamisliv.
„Branislav Bilen, na primer, bio je mašinski inženjer koji je patentirao mašine koje se koriste u brodogradnji. Danica Gajić patentirala je ’Agrostemin‘, vrstu prirodnog, odnosno ekološkog đubriva. Miomir Vukobratović svetsko je ime — on je jedan od pionira naše robotike“, izjavljuje kustos i dodaje da je Vukobratovićev rad iz oblasti medicinske robotike veoma značajan doprinos Jugoslavije svetskoj medicini.
Uz izložene postere, u Muzeju nauke i tehnike mogu se videti i predmeti pojedinih izumitelja, kao što su upravo Vukobratovićevi „Egzoskeleti“ i medicinska robotika.
„U Muzeju se takođe mogu videti dva vojna patenta našeg čuvenog matematičara Mike Alasa, ’Daljinar‘ i ’Šifrarnik‘. To su patenti koje je on štitio u Francuskoj i koji su korišćeni u vojnoj i diplomatskoj praksi“, objašnjava Šepec.
Izumiteljska žica našeg naroda
Zavod za intelektualnu svojinu formiran je 15. novembra 1920. godine ukazom prestolonaslednika Aleksandra I Karađorđevića o zaštiti industrijske svojine pri Ministarstvu trgovine i industrije. Iako je prvi patent, „Stroj za pečenje rakije“ kazandžije Milana T. Jovanovića iz Novog Sada registrovan u tadašnjoj Upravi, bio zaveden prvobitno u Ugarskoj, prvi patent koji je odobrila Uprava domaćem podnosiocu bio je „Sama sebe ljuljajuća kolevka“.
„Prvi registrovani patenti potiču od manje poznatih ili nepoznatih ljudi koji su pokušavali da reše probleme iz svakodnevnog života, dovijali se, sledili izumiteljsku žicu koja ih je vodila do interesantnih izuma“, tvrdi kustos Muzeja nauke i tehnike i dodaje da će stogodišnjicu od prvog patenta obeležiti posebnom izložbom sledeće godine.
Osim toga što predstavlja značajna dostignuća, ova izložba sugeriše stil života u kojem se rađao genije običnog čoveka. Isto tako, život i delo velikih izumitelja može nas upozoriti da je izumiteljsko stvaralaštvo i dalje prisutno — ono što nedostaje jesu resursi.
„Veza koja vodi od ideje, preko patenta, do proizvodnje narušena je. Retki su oni koji žele da investiraju u originalne proizvode, ali isto tako postoje mladi ljudi koji pokušavaju nešto novo, što je veoma važno“, ističe Šepec.
Izložba „Naši veliki izumitelji“ biće postavljena u Muzeju nauke i tehnike do 9. decembra 2020. godine, a u utorak 17. novembra možete pratiti obeležavanje jubileja Zavoda na Jutjub kanalu s početkom u 11.00 sati.
