Srbija je ove nedelje, prvi put od početka epidemije, počela dnevno da beleži više od 1.000 novih slučajeva zaraze korona virusom.
Epidemiolozi svakodnevno apeluju na građane da se pridržavaju epidemioloških mera kako bi se zaustavilo širenje zaraze, a novih ograničenja za sada nema.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon poslednjeg sastanka sa direktorima kovid bolnica izjavio da će o eventualnim novim merama odlučivati Krizni štab, kao i da ne postoji drugi izbor osim oštrog kažnjavanja kršenja postojećih, jer „ne možemo da zatvorimo našu ekonomiju“.
Zdravstveni sistem stabilan
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek, kaže za Sputnjik da je zdravstveni sistem u Srbiji stabilan i da je ukupna situacija pod kontrolom, ne apsolutnom, ali zadovoljavajućom.
„Jesu brojke zabrinjavajuće, ali nema mesta za paniku. Ipak smo mi u ovom trenutku i sa ovakvim brojkama u evropskom vrhu u borbi protiv korone. Jednostavno, plaćamo cenu neodgovornog ponašanja u poslednjih nekoliko nedelja i nažalost mislim da ta cena nije konačna i očekujemo da će se u narednih dve nedelje ove brojke uvećavati. Ali, zdravstveni sistem, država, Vlada i Ministarstvo zdravlja preduzeli su zaista sve što je u njihovoj mogućnosti da odolimo napadu trećeg talasa koliko god on da bude jak. Iskustva iz prvog i drugog talasa nam pomažu“, tvrdi Đerlek.
Prema njegovim rečima, prvog decembra biće otvorena najveća kovid bolnica u Batajnici koja će imati 250 mesta za intenzivnu negu i 750 za poluintenzivnu. U Kruševcu će nova bolnica imati 500 mesta za najteže pacijente.
Pacijenti koji nemaju kovid jedan od prioriteta
On ukazuje da je briga pacijentima koji nemaju kovid jedan od prioriteta, pošto oni čine između 80 i 90 posto svih pacijenata, pa se ne sme dozvoliti da oni zbog fokusa na kovid budu uskraćeni kvalitetne zdravstvene zaštite.
„U prvom i drugom talasu su, moramo priznati, non kovid pacijenti trpeli i čekali na specijalističke preglede, ali mi u ovom trenutku ne želimo da se sve bolnice pretvorimo u kovid bolnice i ne možemo ceo fokus da stavimo na borbu protiv kovida. Želimo maksimalno da se posvetimo hroničnim bolesnicima i naravno da će oni koliko god bio težak treći talas ipak imati mnogo kvalitetniju zdravstvenu zaštitu nego što je to bilo u vreme prvog i drugog talasa“, kaže Đerlek.
Upitan, da li će kao u Hrvatskoj i u našoj zemlji biti potrebna potpuna zdravstvena mobilizacija, Đerlek kaže da je trenutno aktivirano dosta mladih lekara koji su na obuci iz oblasti anestezije i rada sa kovid pacijentima.
Naš sagovornik priznaje da je kovid ušao u zdravstveni sistem, ali da su to za sada sporadični slučajevi koji ne mogu da ugroze njegovo funkcionisanje. Važno je, kako kaže, da se ne izgubi nijedan „vojnik“ u ovoj borbi, i naglašava da je svaki zdravstveni radnik bitan.
Zaštita zdravstvenih radnika
„Naš osnovni cilj je pre svega da zaštitimo naše zdravstvene radnike jer ovo ipak traje, ušli smo u osmi mesec. A prema prognozama SZO i naše struke ovo će trajati i naredne godine u nekim talasima. Zato smo i apelovali, i bila je obavezna vakcina protiv gripa za naše zdravstvene radnike, jer i oni moraju da se zaštite pošto i kod njih može da dođe do sudara sezonske respiratorne infekcije i korone. Nažalost, korona jeste počela da ulazi u naš zdravstveni sistem, ali u ovom trenutku to je još uvek sporadično, i naš osnovni zadatak je da brinemo o zdravstvenim radnicima jer jedino tu može da dođe do ozbiljnog problema koji bi ugrozio zdravstveni sistem“, upozorava naš sagovornik.
Jedina šansa da se situacija u zdravstvu održi pod kontrolom je prema rečima našeg sagovornika da se uspori širenje zaraze. To je moguće uz poštovanje epidemioloških mera, a po njegovoj oceni odziv građana za vakcinaciju protiv gripa jeste jedan od pokazatelja da je veliki broj ljudi u Srbiji odgovorio ovom zahtevu.
Pooštravanje kaznene politike
„Druga stvar kako ćemo usporiti virus jeste pooštrena kaznena politika za nepoštovanje epidemioloških mera, i trenutno je su u pripremi izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti gde će se tačno precizirati kako će se ta kaznena politika sprovoditi i definisati kućni karantin na boljem principu. U ovom trenutku zaista ne želimo da pričamo o zatvaranju zemlje, o ugrožavanju kretanja naših ljudi. To će biti neka od poslednjih mera ako budemo morali, i naravno tu odluku će predložiti struka odnosno epidemiolozi, ali se nadam da ćemo se izboriti i da nećemo imati toliko novoobolelih i hospitalizovanih da moramo posegnuti za tim nepopularnim merama“, kaže Đerlek.
Direktorka Instituta za onkologiju dr Danica Grujičić smatra da je zdravstveni sistem u Srbiji „položio ispit“. Ona ne očekuje dostizanje broja hospitalizovanih koji je zabeležen u julu. Ali takođe naglašava da su zdravstveni radnici izuzetno opterećeni i da im svojim ponašanjem treba pomoći.
Pacijenti se ljute, a neko sedi u kafiću
„Mi se ubismo radeći. S druge strane, dolazimo u situaciju da mi koji nismo u kovid sistemu, a odgovorni smo za onkološke bolesnike, za kardiovaskularne bolesnike, moramo da ih proveravamo na ulazu, oni moraju da popune anketu da li su bili sa nekim u kontaktu ko je zaražen, moramo da im merimo temperaturu. Zadržavamo ih, oni mučeni stoje napolju, jer jednostavno ne možemo da ih pustimo unutra. Nisu sve bolnice opremljene sa čekaonicama u koje može da stane pet hiljada ljudi. I oni se muče, muče se zdravstveni radnici. Pacijenti se ljute na nas jer mi moramo da poštujemo protokol, a neko sedi u kafiću“, kaže naša sagovornica.
Ona zaključuje da je neophodno da se svi pridržavaju elementarnih stvari kako bi moglo da se radi u svim sferama. To podrazumeva da nema velikog okupljanja, gužvi, kao i da mladi ne trebaju zbog korone da zaustave svoju mladost, ali da ipak moraju malo da se ograniče.
