Beretova, koju je predsednik Tramp imenovao za sudiju Vrhovnog suda, a republikanska većina u Senatu odluku potvrdila u četvrtak, važi za konzervativca, ali konzervativca starog kova, objašnjava politikolog Aleksandar Pavić.
Ona bi mogla da promeni tok istorije
„Ona smatra de je Ustav taj koji je vrhovni i da sudovi treba da se minimalno mešaju u političke odluke koje donose Ustavom predviđeni ogranci vlasti. Među konzervativcima postoji škola mišljenja da su američki sudovi u poslednjih pedeset, šezdeset godina postali previše aktivistički i da su sudije, koje ne bira narod, nego političari, ti koji odlučuju o zakonima, umesto da to bude zakonodavna vlast, a u Americi je to Kongres“, kaže on.
Beretova pripada talasu konzervativnih sudija koji smatraju da sudovi treba da se bave striktnim tumačenjem ustava i zakona, da ne učitavaju u svoje odluke ono što u Ustavu i zakonima ne piše, kao i da treba da dozvole da zakonodavne vlasti treba da budu one koje donose zakone u skladu sa voljom birača.
Prognoze o tome ko će pobediti na predsedničkim izborima 3. novembra, pokazuju da demokratski kandidat ima neznatnu prednost. Međutim, bitka se i dalje vodi za takozvane „kolebljive države“, države u kojima se podrška predsedničkim kandidatima menja u izbornim ciklusima. Upravo u tim državama, Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Teksasu i drugima, vodiće se odsudna bitka za elektorske glasove.
Odlučujuća bitka može da se vodi u Vrhovnom sudu
U slučaju da postane nemoguće da se utvrdi koji kandidat ima većinu na izborima, Vrhovni sud ima veliku ulogu, kaže Pavić, koji navodi primer izbora iz 2000, kada je Vrhovni sud tesnom većinom naložio zaustavljanje ponovnog brojanja glasova na Floridi, koja i danas spada u kategoriju „kolebljivih država“. Tada je Džordž Buš Mlađi tesnom većinom pobedio demokratskog kandidata Ala Gora.
„Vrlo lako može da se desi da imamo sličnu situaciju sada. Da smo na Vrhovnom sudu 2000. imali nerešenu situaciju, odnosno da je u Vrhovnom sudu sedelo osam, a ne devet sudija, odluka bi bila na Vrhovnom sudu Floride, koji bi dozvolio ponovno brojanje glasova u spornim okruzima, što je vrlo lako moglo da dovede do Gorove pobede i da se promeni ne samo ishod izbora, već možda i istorija“, kaže Pavić.
Sada se postavlja pitanje da li kasno pristigle glasove treba brojati ili ne, gde odlučujuću reč može da ima Vrhovni sud.
„U Pensilvaniji ćemo najverovatnije imati takav spor, treba li uvažiti glasove koji poštom stignu više od tri dana posle izbora. To je na Vrhovnom sudu bilo nemoguće odlučiti dok Beretova nije bila imenovana. Kada su situacije tesne, uloga Vrhovnog suda može da bude odlučujuća“, zaključuje Pavić.
Uprkos običaju da se mesto u Vrhovnom sudu, ukoliko je upražnjeno neposredno pred izbore, ostavi idućem predsedniku na odlučivanje, Tramp je imenovao Ejmi Koni Beret i u ubrzanom procesu republikanska većina odobrila je njeno imenovanje u četvrtak.
Beretova je zauzela mesto koje je pripadalo nedavno preminuloj sudiji Rut Bejder Ginzberg, koja je važila za ikonu liberalne Amerike.
