Pamuk zahvalan Andriću
„U Italiji je u poslednjim godinama objavljeno sedam, osam Andrićevih knjiga, u Bugarskoj takođe. U Turskoj je upravo ovih dana objavljeno 26. izdanje romana ’Na Drini ćuprija‘, što se možda može tumačiti i time da su Turci istorijski zainteresovani za Andrićevo delo. Njihov nobelovac Orhan Pamuk se često poziva na Andrićevo delo. I pre nego što je dobio Nobelovu nagradu, boraveći u Beogradu ugostili smo ga u Zadužbini. On je odmah potom dobio Nobela i često i sad u šali spominje da je možda baš taj dolazak kod nas, u piščevu Zadužbinu, i doprinelo njegovoj nagradi“, kaže Žaneta Đukić Perišić.
Ona napominje da su, analizirajući prazninu koja postoji na ruskom tržištu, odlučili da ozbiljnom pripremom jedne publikacije o našem piscu pokušaju da skrenu pažnju ruske kulturne i književne javnosti na našeg nobelovca.
Trideset godina u Rusiji nije štampano nijedno Andrićevo delo
„Uz treće kolo Kritičkog izdanja dela Iva Andrića koje smo objavili ovog oktobra, uspeli smo da završimo i predamo u štampu i publikaciju pripremljenu za rusko tržište ruskog čitaoca i izdavača ’Ivo Andrić, život i delo‘. Ona je nastala iz namere da određenim kompleksom koji smo u njoj razradili, revitalizujemo interesovanje ruske kulturne i književne javnosti, ali i najšire čitalačke publike za Andrićevo delo. Ideja je nastala kada smo, analizirajući Andrićevu bibliografiju i prateći tokove izdavaštva u Evropi i svetu, uočili da gotovo trideset godina u Rusiji nije štampano nijedno njegovo delo, ako se izuzmu neki kratki fragmenti“, objašnjava upravnica Zadužbine „Ivo Andrić“.
Pomeranje vrednosti i čitalačkog ukusa
U pokušaju da objasni razloge koji su doveli do toga, što zvuči neverovatno ako se uzme u obzir bliskost naše i ruske kulture, Đukić Perišićeva kaže da su oni možda u sferi istorijskih i društvenih okolnosti koje su devedesete godine učinile veoma turbulentnim i kod nas i u Sovjetskom Savezu.
„Verovatno je jedan od razloga i pomeranje vrednosti i čitalačkog ukusa. Prateći rusku književnu produkciju vidim, kad su u pitanju inostrani autori, da se i kod njih velikim delom uglavnom objavljuju bestseleri“, podseća naša sagovornica.
Na pitanje koliko je interesovanje za Andrićevo delo na kraju druge decenije 21. veka i da li su primetne određene oscilacije, Žaneta Đukić Perišić tvrdi da naš nobelovac stoji veoma dobro ne samo u domaćim, nego i u evropskim, pa i svetskim okvirima.
„Možda će nekome zvučati iznenađujuće, ali, recimo, u Španiji se mnogo čita i mnogo štampa. Tamo su, u izdanju muzeja Prado, objavljeni i ’Razgovori s Gojom‘. U Italiji je poslednjih godina objavljeno sedam ili osam Andrićevih knjiga, a u Turskoj 26. izdanje romana ’Na Drini ćuprija‘. Kada smo sve to analizirali, zaključili smo da je ogromna praznina na ruskom tržištu i pokušali smo da na ovaj način, pripremanjem jedne brošure skrenemo pažnju.“
Eseji o Gorkom, knjižarama, opsadi Staljingrada
Ni katalog ni brošura, već i jedno i drugo, publikacija koja će za dve-tri nedelje biti objavljena, trebalo bi da se nađe na sajmovima knjiga u Moskvi i Sankt Petersburgu, kako bi bila prezentovana ruskim izdavačima. Upravnicu zadužbine pitamo da li su pronašli neki poseban način u predstavljanju našeg pisca, kojim bi trebalo da motivišu i zainteresuju Ruse za ponovno čitanje njegovog dela.
„Objavljujemo kratku biografiju za koju smo se trudili da bude živa i interesantna, iz koje se jasno vidi da je to biografija čoveka 20. veka koji je bio svedok najvećih istorijskih prevrata, lomova, promena, revolucija... Pokazujemo da je reč o piscu koji je istoriju prikazivao prelamajući je kroz sudbine malih ljudi, a na sličan način smo pokušali da predstavimo i njegov život. Zatim smo dali kratke prikaze romana, pripovedaka, s tim što smo apostrofirali Andrićeve ruske teme, jer on je napisao sedam, osam eseja na ruske teme — o Maksimu Gorkom, o knjižarama na Nevskom prospektu, o opsadi Staljingrada... U fokusu je dakle Andrićev direktni kontakt sa Rusijom. Ta knjiga, iako nevelika obimom, čini se sveobuhvatnom, jer daje jedan kompleksni pogled na Andrića i njegovo delo. Ona ovih dana ulazi u štampu i mi očekujemo da će za dve-tri nedelje biti na stolu“, zaključuje Žaneta Đukić Perišić.