„Naš zadatak je da se borimo do kraja, u potpunosti, u ime prava našeg naroda. Danas u svetlu položaja Azerbejdžana, boriti se za prava našeg naroda znači, pre svega, uzeti oružje u ruke i ići u odbranu domovine“, rekao je Pašinjan u obraćanju naciji.
Svi koji su otišli iz Karabaha moraju se vratiti u Stepanakert i pridružiti se lokalnoj Armiji odbrane, dodao je premijer. On je pozvao rukovodioce lokalnih samouprava, državne uprave, partija i javnih organizacija da formiraju dobrovoljačke odrede pod opštim rukovodstvom načelnika Generalštaba.
Baku se trenutno ne slaže ni sa jednim rešenjem sukoba, osim sa predajom Karabaha, ali bez Karabaha Jermenija ne može da postoji, istakao je Pašinjan.
Prema njegovim rečima, zaštita naroda Karabaha znači zaštitu celokupnog jermenskog naroda.
On je pozvao na oružanu borbu za svoja prava sve dok se ne postigne konačno diplomatsko rešenje pitanja.
Sukob u Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Nakon toga su u Moskvi 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana. Diplomate je u rusku prestonicu pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin. Pregovori su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre učinjen je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
Pročitajte još:
