Etiketa prikrivenog licemerja
Izložba „Svilene gaće“ koja će biti postavljena na Kolarcu do 24. oktobra, predstavlja nam kolaže, fotografije, ilustracije — materijale iz raznih epoha koji na duhovit način ispituju — zašto je svet univerzalnim predmetima nalepio mušku ili žensku etiketu.
„Trudila sam se da izložim drugu stranu predmeta, da pokažem da svilene gaće mogu biti i univerzalni simbol“, kaže za Sputnjik autorka izložbe Aleksandra Jovanić.
Svilene gaće, koje obično imenujemo kao ženski predmet, odraz su ženske senzualnosti, idealna tkanina za nežnu žensku prirodu. Njih, pak, ne nose samo žene. One su obavezan element sporta koji je označen kao „muški“ i to ni manje ni više nego boksa. Strašan, grub, a samim tim neprimeren za žene, boks u svojoj ikonografiji nosi mnogo ženskih motiva. Jedan od njih su svilene gaće.
„Bokserski šorc je napravljen od sjajnog svilenog materijala, koji je ženski. Takođe, bokseri idu ka ringu u ogrtačima od svile koji liče na ženske odevne predmete“, ističe autorka.
Kroz priču da boks može biti i ženski sport, isto kao što i svilene gaće mogu nositi mačo muškarci, autorka otvara temu rodne ravnopravnosti i podseća nas da je arena mesto u kojem se mogu boriti i muškarci i žene.
„U inicijalnom istraživanju slučajno sam naišla na fotografije žena u donjem vešu koje boksuju i shvatila da su to simboli priče o rodnoj ravnopravnosti“, objašnjava umetnica.
Izvrtanje stvarnosti
Kako se odvijao meč za rodnu ravnopravnost, sugeriše pozicija radova u izložbenom prostoru. Tako su žene u borbi za svoju poziciju okružene onima koje samo poziraju u reklamama za svilene gaće.
„Kada su se sufražetkinje borile za prava žena, viktorijanska štampa je pisala o njima kao o muškobanjastim ženama i na sve načine pokušavala da unizi ono za šta se one pravedno bore. U istom tom periodu razvija se industrija finog donjeg veša. Dakle, to je paralelni proces — odražavanje ženstvenosti, ali negiranje ravnopravnosti“, tvrdi Aleksandra Jovanić.
View this post on Instagram
Ironija prema izvrnutoj stvarnosti više je nego očigledna. Ona postaje okidač svlačenja deformisanih konvencija, nage prirode ljudskih odnosa, potrebe da se nežno ili nasilno osvoji muški ring.
„U odrastanju sam se suočila s predrasudom da postoje muška i ženska zanimanja. Shvatila sam da umesto da uživamo u poziciji koju smo osvojile, mi je i dalje preispitujemo. To je po mom mišljenju ne korak unapred, već korak unazad, zbog čega treba da se podsetimo — gde smo i šta nam pripada“, zaključuje Aleksandra Jovanić.
