Novi talas obolevanja od virusa korona je, možda i neočekivano, opet pod noge bacio najveći deo čovečanstva. Očigledno je da je malo ko, osim struke, očekivao tako snažan povratak virusa posle letošnje blaže slike kada je izgledalo da se primirio.
Najviše boluju najrazvijeniji
Slovenija koja je najpre izašla iz epidemije i dugo bila bez obolelih, danas je zbog naglog i brzog povećanja broja zaraženih ponovo proglasila epidemiju.
U Italiji gde je zaraza korona virusom potvrđena kod više od 400.000 ljudi, koja je po broju smrtnih ishoda šesta u svetu i druga u Evropi, iza Velike Britanije, objavila je pojačane mere restrikcije, želeći da spreči rast obolelih i izbegne zatvaranje privrede.
Vlada je odlučila da pomogne, a paket pomoći uključuje dodatnih milijardu evra za zdravstveni sistem, ali i novac za produženje privremenog neplaćenog odsustva, za podršku pogođenim porodicama, nerazvijenom jugu, kao i za olakšavanje zapošljavanja radnika mlađih od 35 godina.
Francuski predsednik Emanuel Makron je, takođe, najavio nove antiepidemijske restrikcije nakon što je u Francuskoj evidentiran do sada najveći dnevni porast broja obolelih od skoro 19 hiljada.
U Parizu i osam drugih gradova, ljudi će morati da ostanu kod kuće od 21 sat do šest sati ujutru kako bi se kontrolisalo ubrzano širenje korona virusa u zemlji. Proglašeno je i vanredno stanje, a policijski čas će važiti najmanje četiri nedelje.
Ima li para za nove nezaposlene
Velika Britanija je u jesen ušla kao rekorder po privrednoj recesiji. Zvanični podaci pokazali su da je u drugom kvartalu zabeležila rekordni pad među vodećim svetskim ekonomijama od 20,4 odsto, kao posledica mera ograničavanja javnog života zbog pandemije.
Stotine hiljada ljudi već je izgubilo posao, a narednih meseci će ih nažalost biti još mnogo više, izjavio je još pre ovog novog talasa britanski ministar finansija Riši Sunak. Britanska vlada je do sada uspela da drži pod kontrolom broj nezaposlenih, zahvaljujući paketima subvencija za plate, čime su sprečena masovnija otpuštanja. Iz budžeta je do sada plaćala veliki deo plata zaposlenih na prinudnom odmoru, pod uslovom da ne budu otpušteni. Taj program iskoristilo je oko 1,2 miliona poslodavaca koji su tako plaćali oko 9,6 miliona svojih radnika, što je državu koštalo 33,8 milijardi funti, odnosno oko 44 milijarde dolara.
Negativan trend je nastavljen i u Americi. Ukupan broj podnetih zahteva za primanjem državne pomoći za nezaposlene, u sedmici završenoj 10. oktobra, najveći je od 22. avgusta i još jedan znak da se tržište rada i dalje muči sa vraćanjem na nivo pre pandemije korona virusa.
Stopa nezaposlenosti u SAD je, prema zvaničnim pokazateljima, više nego dvostruko veća nego pre pandemije.
I novim porezima do popune budžeta
Vlada Španije, koju je takođe zasuo talas velikog broja obolelih, u potrebi za dodatnim sredstvima odlučila se da uvede nove poreze čime bi dopunila budžet.
Reč je o oporezivanju digitalnih usluga i finansijskih transakcija. Parlament je već ranije dao „zeleno svetlo“ za primenu takozvanog „Guglovog poreza“, odnosno poreza na prihode koje lokalno ostvaruju velike tehnološke kompanije poput Gugla, Amazona i Fejsbuka, koji se usvaja širom Evrope.
U okolnostima smanjenih poreskih prihoda i rekordne javne potrošnje usmerene na ublažavanje ekonomskih posledica pandemije, Španija takođe planira uvođenje novih ili povećanje stopa postojećih poreza za potencijalno štetne proizvode.
Katalonija za to vreme uvodi nove mere u borbi protiv novog talasa – pa su od pre nekoliko dana zatvoreni barovi i restorani na 15 dana.
Kad su se i najrazvijenije zemlje našle u velikom problemu, šta tek reći za one manje razvijene.
Šta će oni manje nerazvijeni
U Hrvatskoj se danas završava moratorijum na prinudnu naplatu dugova, pa brojni građani strahuju šta će biti s njihovim dugovanjima, od kojih je najveći deo finansijskom sektoru, odnosno bankama.
Ekonomski analitičar Damir Novotni ocenio je da se blokadom računa veliki deo sugrađana tera iz ekonomskog sistema u sivu ekonomiju, gde ostvaraju dohotke u neformalnom delu ekonomije, ne plaćajući poreze i dugove.
„Hrvatska je u opštu recesiju ušla daleko najmanje spremna u odnosu na druge zemlje EU. Ne možemo izdržati još jedan lokdaun. Mislim da će biti teško balansirati potrebu da se ekonomske aktivnosti nastave“, ocenio je Novotni. On ukazuje na problem što vlada više nema rezervi na koje može da računa kako bi pomogla preduzetnicima i preduzećima. Očekuje se pomoć EU fonda, ali će to biti na raspolaganju tek na proleće, primetio je on.
U ovakvoj situaciji se nameće pitanje je li moguće u isto vreme spasavati i ljude od bolesti i ekonomiju od pada privredne aktivnosti.
Opet zaduživanje
Po oceni Draškovića, profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji, u ovakvoj situaciji negativni efekti, uz dodatne izdatke za zdravstvo se uzajamno dopunjuju. Prosto, nalazimo se u jednom začaranom krugu gde treba tražiti što bolja rešenja, kaže naš sagovornik.
Kada dođe do pada ekonomske aktivnosti raste pritisak na državu da servisira izdatke – zaštitu radnih mesta, socijalna davanja i izdatke za zdravstvo. Sa faktorom rasta broja obolelih, srazmerno tome dolazi do pada ekonomske aktivnosti. Taj pad opet generiše krizu, a to postavlja pitanje kako ublažiti efekte krize, što pada na leđa države koja opet nema dovoljno prihoda zbog manjka ekonomske aktivnosti. Na pitanje šta im u takvoj situaciji valja činiti, Drašković vidi dve mogućnosti:
„Moraju se, manje-više oslanjati na monetarne mere, što je za razvijene zemlje štampanje novca, a za nerazvijene to je zaduživanje. Mada je i štampanje novca za razvijene zapravo odugovlačenje javnog iskazivanja rasta dugova. Prema tome, to je jedan cirkulus viciozus. Sve se vrti u krug i rešenje se neće videti pre nego što se smanji obolevanje stanovništva. Na kraju krajeva, ponavlja se ono što smo videli i što se ispoljilo tokom proleća ove godine“.
Kako kaže, idealnog rešenja nema - dugovi će porasti i postaviće se pitanje kako će se oni na kraju manifestovati i kako će se regulisati u dužem vremenskom intervalu. Nesumnjivo ako se nastavi ovaj trend tog uticaja virusa na ekonomiju, nas čeka teška zima i teško proleće.
Klackalica sa neizvesnim ishodom
Na pitanje u kojoj meri su države već finansijski iscrpljene prethodnim paketom mera koje su donosile za pomoć privredi i stanovništvu i da li su sposobne da nastave sa time, kako ljudi ne bi završili na ulici, Drašković podseća da prihodu države standardno pripadaju fiskalni zahvati, oporezivanje kojim pune budžet, alion ukzuje i na različitu strukturu država. One koje imaju snažnije budžete to mogu lakše da izdrže.
„Države koje su već bile zadužene i koje su imale probleme sa budžetom to će teško izdržati. Naročito će biti problem sa manje razvijenim i nerazvijenim zemljama koje će morati da obezbeđuju dodatno zaduživanje. Vidimo da EU, kao i SAD i još neke zemlje mogu da intervenišu na monetarnom planu upumpavajući u sistem dodatne sume novca. Ali i to ima granicu jer će se neminovno odraziti na rast cena, odnosno na inflaciju“, navodi Drašković.
Sve u svemu, kaže, vraćamo se na početno pitanje. Ako popustite antipandemijske mere date snagu ekonomiji, ali i virusu, i onda imate povećani broj obolelih i umrlih a to onda iziskuje veće izdatke za zdravstvo. Obrnuto, kada dođe do smanjenja potrošnje, zbog zatvaranja ekonomije, posebno u sektoru usluga onda dobijete problem izostanka ekonomskog rasta, nezaposlenosti i opet imate socijalne probleme.
U suštini to je klackalica sa neizvesnim ishodom sve dok na jednoj njenoj strani imate snažan uticaj virusa, zaključio je Drašković.
