Đurić je u intervjuu dnevnom listu „Politika“ istakao da je u interesu Srbije da popravi svoj imidž u društvu i da uspostavi nove kanale saradnje sa najvećom vojnom, političkom i ekonomskom silom sveta.
„To nije odstupanje od naše zvanične politike neutralnosti, već je reč o upotpunjavanju te politike“, rekao je Đurić.
Na čelu vladine Kancelarije za Kosovu i Metohiju Đurić je proveo više od sedam godina, a kao najveći uspeh izdvaja to što je očuvan kakav-takav mir, kao i političko ujedinjenje i konsolidaciju Srba u južnoj pokrajini.
Navodi i da se ne mogu izbrojati zgrade, kuće, javni objekti koji su izgrađeni ili rekonstruisani u prethodnih sedam godina.
„Najveći rezultat, međutim, nije materijalne prirode. U periodu u kojem sam bio na čelu Kancelarije za KiM, naši ljudi u pokrajini su iz atmosfere defetizma i gotovo beznađa ponovo izrasli u jedan ponosan i snažan kolektiv“, naglasio je Đurić.
Ono što je zatekao kada je postao direktor Kancelarije za KiM, kako kaže, jesu nasleđeni sporazumi koji su vezivali ruke Srbiji na Kosovu i Metohiji.
„Srbi na Kosmetu su bili takoreći prepušteni sami sebi, posvađani i razjedinjeni, ostavljeni na milost i nemilost albanskom političkom establišmentu, koji je srpske političke predstavnike kupovao sitnim privilegijama i tretirao ih kao puku dekoraciju“, dodao je, preneo je Tanjug.
Ističe i da je Srbima nad glavom „visila“ pretnja novih masovnih činova nasilja i proterivanja.
„Danas su Srbi kadri da se političkim sredstvima i jednim glasom bore za svoj položaj i interese na Kosovu i Metohiji“, kazao je nekadašnji direktor vladine kancelarije.
ZSO — garancija za opstanak Srba
Komentarišući to što Albanci već više od sedam godina nisu formirali Zajednicu srpskih opština, Đurić je naveo da Albanci imaju opsesivnu potrebu da Srbe izbrišu kao politički, demografski i ekonomski faktor, a da je ZSO upravo i osmišljena kao garancija za opstanak i razvitak Srba na terenu.
„Albanci veruju da im to nije u interesu. Reč je o jednom zaostalom etnocentričnom poimanju društva u kojem nema mesta za druge i drugačije i da toga nema Albanci bi uspeli da sagledaju da je prosperitet Srba na KiM u njihovom interesu“, naveo je Đurić.
Naglašava i da bi Albanci voleli od Beograda da dobiju priznanje i to ne kao građansko i otvoreno društvo, već kao društvo koje počiva na ideji potpune albanske dominacije i ističe da su takva očekivanja, najblaže rečeno, nerealna.
Upitan kakva je bezbednosna situacija na KiM, Đurić odgovara da je situacija u Nagorno-Karabahu otreznila i one koji su bili podsmešljivi prema stalnim upozorenjima Srbije da je KiM i dalje bure baruta koje može da eksplodira ukoliko se njime neodgovorno rukuje i da na KiM i danas postoje brojni destabilizujući faktori.
Pročitajte još:
