Izveštaj naglašava da nisu sva spavanja jednaka i da način na koji se završava noćni san može da bude pokazatelj opšteg blagostanja.
Istraživanje sugeriše da odlaganje alarma remeti REM fazu sna odnosno restorativno stanje sna, kazala je doktorka Rina Mehra, direktorka klivlendske klinike.
Svake noći prolazimo kroz dve osnovne vrste spavanja, REM (Rapid Aj Muvment) i ne-REM spavanje. Nacionalni institut za neurološke poremećaje i moždani udar opisuje ne-REM spavanje kao kretanje kroz tri faze:
Faza 1: Kada prelazite iz budnosti u san
Faza 2: Kada uđete u lagani san
Faza 3: Kada uđete u najdublji nivo sna za najduže razdoblje.
Zbog faze 3 ujutro se osećate potpuno osveženo, prenosi MSN.kom.
Sa druge strane, REM faza nastupi oko 90 minuta nakon što zaspite.
"Oči vam se brzo pomeraju s jedne na drugu stranu iza zatvorenih kapaka", objašnjavaju stručnjaci s instituta.
"Vaše disanje postaje brže i nepravilno, a puls i krvni pritisak povećavaju se gotovo do nivoa buđenja. Većina vašeg sanjanja događa se tokom REM spavanja, iako se neka mogu dogoditi i u ne-REM fazi. Mišići ruku i nogu postaju privremeno paralizovani, što vas sprečava da ostvarite svoje snove", navodi se u istraživanju.
Tu dolazi do problema s odlaganjem alarma - tokom ulaska i izlaska iz REM faze sna. Uz već povišen nivo budnosti, narušavanje ovog sna alarmom u intervalima od 10 minuta može da prouzrokuje povišen krvni pritisak i ubrza otkucaje srca, dok je interval prekratak da omogući miran san.
Kako upozorava britanska Nacionalna zdravstvena služba, nedovoljno miran san vremenom može da doprinese gojenju, kardiovaskularnim bolestima, visokom krvnom pritisku, oslabljenom imunološkom sistemu i dijabetesu.
