Ovo za Sputnjik kaže profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Olivera Petrović - Obradović na pitanje kako da se otarasimo dosadnih smrdibuba koje i ovu jesen ulaze u naše domove zujeći i ispuštajući neprijatne mirise.
Kako kaže, pre 5, 6 godina Srbiju su nastanile strane vrste smrdibuba koje su došle iz Kine i Afrike. To su invazivne vrste u odnosu na „domaće“ koje nam dosađuju od ranije i koje nisu toliko brojne kao „smrdibube migranti“.
Nove invazivne vrste smrdibuba predstavljaju veliki problem za poljoprivredu jer se hrane najrazličitijim biljkama - cvećem, kukuruzom, sojom, paradajzom, lešnikom...
Samo oštro sa smrdibubama
Ipak, po zdravlje ljudi nisu opasne:
„Po zdravlje ljudi ne predstavljaju opasnost, ne ubadaju ljude i ne prenose bolesti na ljude. Nije poznato ni da prenose bolesti na biljke, čega ima mnogo jer insekti često prenose biljne bolesti. One to ne rade, ali prave štetu svojom ishranom na biljkama. Ljude doduše ipak uznemiravaju zbog toga što ulaze u kuće, a mnogi ljudi se plaše i bezopasnih insekata. One imaju taj nezgodni zvuk, zuje kada uđu u stan, a ako ih dodirnete rukom, ispuštaju neprijatni miris. To jeste neprijatno i s razlogom ljudi žele da izbegnu kontakt sa njima“.
Biolog Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju Ivan Aleksić, objašnjava za Sputnjik da se smrdibube svake jeseni povlače u prostore u kojima mogu da prezime nepovoljne zimske uslove - mraz i niske temperature.
„Ono što je karakteristično za invazivnu vrstu, poljoprivrednu štetočinu, je da se njene jedinke skupljaju u većim količinama, zbog toga što jedna drugu privlače feromonima. Znači, kada jedna nađe pogodno mesto gde može da preživi, za njom dolaze i druge. Tako da se one uvlače u stanove, podrume, šupe, bilo gde gde mogu da prezime. One prezimljavaju kao odrasle jedinke i na proleće nastavljaju svoj životni ciklus“, dodaje Aleksić.
Najbolja zaštita- mrežice na prozorima
Naš sagovornik savetuje da je najbolji način odbrane od smrdibuba u zatvorenim prostorijama mrežica za komarce koja se stavlja na prozore, ali ukoliko se one ipak nađu unutar stana, jednako kao i naša prethodna sagovornica, Aleksić preporučuje oštru metodu:
„Parčetom papira ih skupite, ja sam ih ranije skupljao u konzervu pa u zamrzivač, s obzirom da je invazivna vrsta, bolje je da se uništi da bi se što manje razmnožavala. Ili ih bacite u ve-ce šolju, može i usisivačem, ali se onda desi da usmrde usisivač, pa dok se to izvetri potrebno je neko vreme“.
Na pitanje koja je svrha mirisa koje smrdibube otpuštaju kada „budu napadnute“, Petrović-Obradovićeva objašnjava da je to način da ova vrsta međusobno komunicira, jer ovi insekti vole da budu zajedno.
„One ostavljaju mirisne tragove za sobom, a onda neke dođu i po tom mirisu znaju da su tu bile njihove rođake. Smrdibube vole da se grupišu, pa ih zato nalazimo u gomilama na nekim mestima. Čula sam da su neki ljudi koji imaju vikendice na Fruškoj gori izbacivali smrdibube sa tavana lopatama. Dakle, one vole da budu zajedno. Poznate su naše evropske žitne smrdibube koje prezimljavaju na Fruškoj gori, a zašto baš tamo, zato što je tu bolja vlažnost, zaštićene su od snega i zime i grupisane su“, ukazuje profesorka Poljoprivrednog fakulteta.
Smrdibubama se prema rečima naše sagovornice hrane određene vrste parazitskih osa kojih na evropskom tlu ima oko 20-ak vrsta, a koje ih jedu pre nego što se izlegnu - u formi jaja. Takođe, neke vrste ptica kljucaju ove napasti, naročito larve, s obzirom na to da odrasle jedinke imaju tvrdu kožu.
Fenomen letećih mrava
Dr Aleksić iz Zavoda za biocide nije siguran da je ono što je Beograđane zadesilo u rojevima poslednjih dana fenomen letećih mrava. Kako tvrdi, ukoliko to jeste slučaj, njihova pojava je čudna u ovo doba godine, jer se oni obično roje na početku leta.
„Meni su pre par godina u stanu izašli iz ventilacije, kupatilo mi je bilo puno jedno nedelju dana. Čudno je da se sad sakupljaju, pa je pitanje da li su mravi ili neke mušice. Trebalo bi videti šta je, jer se retko raspoznaje koji je insekt u pitanju. Moguće je da su leteći mravi s obzirom da je toplo vreme još uvek, da je izašla neka generacija“, ukazuje Aleksić.
Naš sagovornik zaključuje da se sve poremetilo, pa i priroda, ukazujući kako je svaka godina sve toplija. Poslednjih dana je bilo dosta kiše, tako da postaje pravilo da svake godine po neka vrsta iskoči da nam „pravi problem“, odnosno da je brojnija nego što je očekivano.
