Signal od tog svemirskog događaja putovao je sedam milijardi godina da stigne do Zemlje, ali je i dalje bio dovoljno jak da u maju prošle godine aktivira laserske detektore u SAD i u Italiji.
Naučnici kažu da je sudar dveju crnih rupa proizveo jedno jedinstveno telo mase 142 puta veće od našeg Sunca.
Nauka već duže vremena zna za postojanje i manjih i puno većih crnih rupa. Ali ova opservacija predstavlja novu klasu tzv. crnih rupa srednje veličine koje imaju masu od 100 do 1.000 naših Sunca.
Analiza poslednje od njih stiže kao rezultat međunarodne LIGO-VIRGO saradnje koja upravlja trima sistemima za otkrivanje gravitacionih talasa u Americi i Evropi.
Laserski interferometrijski instrumenti „slušaju“ vibracije u prostor-vremenu koje stvaraju kataklizmički kosmički događaji – a od 21. maja 2019. sve njih je pokrenuo oštar signal u trajanju od svega jedne desetine sekunde.
Kompjuterski algoritam izračunao je da su izvor poslednji momenti dveju spiralnih crnih rupa – jedne mase 66 puta veće od našeg Sunca, a druge 85 puta veće.
Udaljenost od ovog spajanja procenjena je na 150 trilijardi kilometara.
„To je neverovatno, zaista”, kaže profesor Nelson Kristensen iz opservatorije na Azurnoj obali u Francuskoj.
„Ovaj signal je putovao sedam milijardi godina. Znači, taj događaj se desio na pola postojanja našeg svemira i sada je mehanički pokrenuo i detektore ovde na Zemlji“.
Kolizija dva svemirska objekta velikih kao 85 naših Sunca okupila je mnoge naučnike jer se njihovo razumevanje o tome kako nastaju crne rupe od umirućih zvezda ne može osloniti na događaj ovih razmera.
Zvezdama će, kad iscrpe svoje nuklearno gorivo, kolabirati njihova jezgra i nastaće crna rupa ako su dovoljno velike. Ali fizički zakoni koji su, pretpostavlja se, „na snazi“ unutar zvezda, sugerišu da je nastanak crnih rupa unutar mase od 65 do 120 puta veličine Sunca nemoguć. Umiruća zvezda koja bi mogla da nosi takve objekte, sama bi se raspala i iza nje ne bi ostalo ništa.
Ako su naučnici u pravu, tada je najverovatnije objašnjenje za postojanje objekta mase 85 naših Sunca taj da je to rezultat jednog još većeg spajanja crnih rupa.
A to, veruje profesor Martin Hendri sa Univerziteta u Glazgovu, ima implikacije na način kako je svemir nastao.
„Ovde govorimo o hijerarhiji spajanja, mogućem putu da se stvore sve veće i veće crne rupe. Ko zna, možda se ova 142 solarne mase velika crna rupa spoji s još većom i onda nastanu super ogromne crne rupe kakve se nalaze u središtu galaksija“.
