Ako vam se ne sviđa, uključićemo vojsku da održava disciplinu.
Sa policijom i vojskom
„Ako se ljudi ne povinuju, imamo pravo da idemo dalje“, upozorio je Britance Boris Džonson 22. septembra. Mislio je na jačanje policijskog nadzora, pa čak i na pomoć vojske.
Od ove nedelje u Engleskoj ne možete naručiti hranu u barovima i ugostiteljskim objektima jer se zatvaraju ranije, u 22:00. U taksiju samo s maskama, na venčanju ne sme biti više od 15 ljudi, a na sahranama više od 30. „Pravilo šestorke“, to jest, ograničenje okupljanja, ranije nije ukidano, ali sada kazna za prvi prekršaj nije 100, već 200 funti.
Džonson je priznao da je i sam veoma opterećen takvim ograničenjima slobode, ali ako se to sada ne uradi, kasnije će morati da se uvede još stroži režim. Moramo biti strpljivi, najverovatnije još šest meseci. U suprotnom, virus korona neće biti prevaziđen.
„Tokom globalne pandemije, bez vakcine se jednostavno ne možemo 100 posto vratiti u normalan život. To je slučaj u svim zemljama. Stoga je potrebno dati prioritet nekim stvarima“, argumentovao je on.
Škotska, Vels i Severna Irska takođe pritežu uzde. Razlog je nagli porast broja zaraženih. U aprilu je u Britaniji zabeleženo pet hiljada novozaraženih dnevno, zatim je usledio pad, a 22. septembra opet 4189. Cilj vlasti je da zadrži „R broj“, odnosno koliko ljudi u proseku zarazi jedan pacijent, na manje od 1. Sada je R 1,1-1,4.
Kritičari kore vladu za to što nije uradila više testova. Džonson je pristalicama izolacije rizične grupe odgovorio ovako: „Moram vam reći da je to nerealno, jer ako pustimo virus da „hoda“ među ostalima, on će naći način da dođe do starijih osoba i to u mnogo većim razmerama“.
Ekonomija je u recesiji. U drugom kvartalu BDP je pao za rekordnih 20,4 odsto. Nakon ukidanja lokdauna (zaključavanja), svi su se nadali oporavku ekonomije. Dva kvartala sa rastom BDP bi ispravila situaciju, međutim, prema poslednjim procenama, BDP će nastaviti da opada do kraja godine.
Na drugom talasu
Evropska unija je odložila samit. Ispostavilo se da je telohranitelj sa kojim je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel imao kontakt, zaražen virusom korona. Poštujući pravila koja su usvojena u Belgiji, zvaničnik je otišao u karantin, iako nije bio zaražen virusom.
U Belgiji se sada otkriva po hiljadu zaraženih dnevno, a ukupan broj slučajeva je dostigao 100 hiljada.
U Francuskoj se sve više pacijenata prebacuje na odeljenja intenzivne nege, mortalitet se povećava. U velikim gradovima kao što su Lion, Marselj, Bordo, Nica, režim je pooštren. Kao i u Britaniji, oporavak ekonomije je zastao, aktivnost u privatnom sektoru se smanjila u septembru, saopštila je agencija „Blumberg“.
Češka se priprema za drugi talas. U ponedeljak je tamo zaraženo 1476 ljudi.
Španija je preživela jedan od najstrožih karantina, a širenje zaraze je zaustavljeno. U junu, kada je lokdaun završen, dnevno je bilo 100-150 novih dijagnoza. Do kraja leta, brojka se popela do tri hiljade. Sada je to više od deset hiljada, i ovo je najgori rezultat u Evropi. Mortalitet je za dve nedelje porastao za 104 odsto, a 22. septembra je preminuo 241 pacijent.
Madrid je posebno pogođen. Tamo se spremaju da ograniče okupljanja i kretanje, a to će pogoditi oko 850 hiljada stanovnika siromašnih regija glavnog grada. Javna mesta će biti dostupna do deset uveče, a izlazak iz kuće dozvoljen je samo zbog posla, škole ili odlaska kod lekara. Ljudi su to doživeli kao diskriminaciju siromašnih, i počele su demonstracije. Vojska je intervenisala.
Španska prestonica je najzaraženija na svetu. Sa 6,64 miliona stanovnika, kovid-19 je pronađen kod 204,7 hiljada. Odnosno na hiljadu stanovnika Madrida, 30,82 je zaraženo. Poređenja radi, u epicentru globalne pandemije, Njujorku, ova cifra je 20,09. Na drugom mestu je Stokholm sa oko milion stanovnika i 26,1 zaraženih na hiljadu ljudi.
U ruskoj prestonici situacija je nešto bolja: 227,4 hiljade zaraženih sa 12,65 miliona stanovnika, to jest, 21,94 na hiljadu ljudi. Broj slučajeva se postepeno povećava, vraćajući se na nivo od sredine leta. Istovremeno, u drugim evropskim metropolama, Madridu, Londonu, Amsterdamu, Beču, Berlinu i Rimu, nakon ukidanja većine ograničenja, stopa zaraženosti se vratila ili premašila majske brojke.
Novi anti-lideri
SAD drže apsolutni anti-rekord. Tamo je 23. septembra broj preminulih dostigao 200 hiljada. To premašuje gubitke zemlje tokom ratova u Koreji, Vijetnamu, Persijskom zalivu, Avganistanu i Iraku. Skoro sedam miliona je bolesno, a 40 hiljada se dodaje svaki dan.
Na drugom mestu je Brazil: 4,5 miliona zaraženih, 138 hiljada preminulih. Od jula epidemija polako opada: bilo je oko 70 hiljada dnevno, sada je upola manje. Međutim, u drugim zemljama na kontinentu virus uzima maha.
Pet država Južne Amerike je u prvih 10 po broju zaraženih. Kolumbija je na petom mestu sa 705 hiljada obolelih, Peru je na šestom sa 773 hiljade, zatim Meksiko sa 652 hiljade, Argentina je deseta sa 652 hiljade, ali postoji nagli porast. Sredinom leta dnevno je otkriveno oko pet hiljada, a krajem septembra 12 hiljada. Ostatak južnoameričkih anti-lidera, ne računajući Brazil, ima četiri do sedam hiljada zaraženih dnevno.
Svetski anti-rekorder u stopi zaražavanja je Indija sa 75 hiljada inficiranih i više od hiljadu preminulih dnevno.
Međutim, samo se Izrael do sada odlučio na oštra ograničenja, zemlja je zatvorena do 9. oktobra na period verskih praznika. Ostali čine sve da spreče drugi lokdaun, jer ovo preti ekonomiji katastrofom.
