Vučić je prilikom simboličnog otvaranja kancelarije američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije u Beogradu izjavio da Srbija od 1881. nije imala toliko važne sporazume sa SAD kao što je onaj potpisan u Vašingtonu 4. septembra.
Ono što nije pomenuto, a što zanima mnoge je – šta je tačno potpisano pre 139 godina?
Početak diplomatskih odnosa Srbije i SAD
Tog 14. oktobra 1881. godine između Kneževine Srbije i Sjedinjenih Američkih Država potpisana su dva sporazuma – Konzularna konvencija, koja određuje prava, privilegije i imunitete konzularnih agenata i Trgovinski sporazum.
Sporazume su potpisali srpski ministar inostranih dela Čedomilj Mijatović i poslanik SAD Judžin Skajlar, tadašnji diplomatski predstavnik te zemlje u Rumuniji, koju je pokrivao iz Atine.
„U to vreme, Srbija je tek postala formalno nezavisna, na Berlinskom kongresu 1878, i želela je da sklopi trgovinske ugovore sa što više zemalja. Na tom poslu i u tom pravcu je radila njena diplomatija, tako da je to bio jedan od prvih takvih sporazuma koje je Srbija sklopila u godinama neposredno posle nezavisnosti“, predočio je za Sputnjik profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Slobodan Marković.
Ugovori su prvenstveno morali da prođu ratifikaciju Senata SAD i Narodne skupštine Srbije, tako da su stupili na snagu tek krajem 1882. godine.
Time su zvanično počeli diplomatski odnosi između Srbije i SAD.
Ekonomski odnosi u povoju
Iako je o trgovinskim odnosima između dve zemlje i pre ugovora nezvanično bilo reči, Trgovinski sporazum je prvi koji ih je uredio. Ipak, SAD tad još nisu bile značajan ekonomski partner Srbije.
„Što se tiče trgovine, u to vreme je još sve to bilo u povoju. To je bio početak. Važnost tih sporazuma se pokazala za vreme Prvog svetskog rata, jer je bilo važno da Kraljevina Srbija ima neki sporazum sa SAD, zato što su tokom rata bile ratne saveznice od trenutka kada su Sjedinjene Države ušle u rat“, istakao je Marković.
S kim je Srbija tada sarađivala?
Diplomatski odnosi između Srbije i SAD u početku su uspostavljeni na nerezidencijalnoj osnovi, što znači da je američki poslanik Srbiju pokrivao iz Grčke, kao i Rumuniju.
Ipak, Judžin Skajlar je u Rumuniji imao vicekonzula, tako da je u međuvremenu morao da pronađe nekoga ko bi se bavio konzularnim poslovima i na teritoriji naše zemlje.
Godine 1883, amerikanac Edvard Maksvel Grant imenovan je za vicekonzula u Beogradu, gde je zastupao diplomatske interese SAD.
„Zanimljivo je da je Skajlar jedan od prvih profesionalnih diplomata SAD, pošto u to vreme Amerika nije imala profesionalne diplomate, da je doktorirao na Jejlu i da je veoma dobro poznavao istočnu krizu i pokazivao simpatije ka balkanskim hrišćanima“, napomenuo je Marković i dodao da je srećna okolnost to što je baš on bio zadužen za Srbiju.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić sastali su se u utorak sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine Ričardom Grenelom i izvršnim direktorom američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije, odnosno DFC-a, Adamom Bolerom, nakon čega je simbolično otvorena kancelarija DFC-a u Beogradu koju će voditi Džon Jovanović.
Pročitajte još:
