Naime, kako priča Miloš S. (38), koji je posetio Dubrovnik i na zidinama franjevačkog manastira Male Braće i crkve Preobraženja Kristova ugledao pravoslavne freske, niko od sveštenih lica nije želeo da mu objasni o čemu se to radi.
„Primetio sam da se ispod maltera pojavljuju freske, odmah sam prepoznao pravoslavni ikonopis, jer sam neko ko redovno obilazi manastire, kako pravoslavne tako i druge širom bivše Jugoslavije. Jednostavno volim to. Zanimalo me otkud u franjevačkom samostanu pravoslavne freske. Pokušao sam da pitam ljude koji tu bogosluže, ali su svi kada su čuli moje pitanje okretali glavu i bez reči odlazili od mene", rekao je Miloš.
Prema njegovim rečima, svuda gde je pokucao na vrata sa tim pitanjem udario je u zid ćutanja.
„Istraživao sam malo i otkrio da su se prvi put te freske ispod maltera pojavile 1992. godine i od tada se u Hrvatskoj, ali ni ovde o njima ne priča. Pokušali su jednom i da ih prekreče, ali je čitav malter sa farbom otpao i freske su ponovo izašle“, otkriva svoje istraživanje Miloš.
Sve ovo podseća na kultno filmsko ostvarenje u režiji Gorana Paskaljevića „Vreme čuda“ kada su nove komunističke vlasti od crkve hteli da naprave školu, ali su freske uvek izbijale kroz kreč, ma koliko puta da su ih partizani krečili.
Kako piše Objektiv, freske koje su se pojavile na zidovima franjevačkog manastira zaista su iz 14. veka, jer se na tom mestu nekada nalazila pravoslavna crkva, koju su franjevci kasnije prisvojili i pretvorili u svoj samostan u Dubrovniku. Na tom mestu crkvu je podigao jedan od najmoćnijih srpskih vladara kralj Milutin 1317. godine, te je moguće da freske datiraju iz tog doba.
U hrvatskim medijima i dubrovačkim turističkim lecima ne može se naći da se na ovom mestu mogu videti pravoslavne freske iz 14. veka, već se to vešto krije i niko ne želi da priča o tome, piše „Objektiv“.
