U standardnoj konfiguraciji baterija raketnog sistema ALAS se sastoji od baterijskog komandnog mesta, logističkog vozila i četiri lansera.
Baterijsko komandno mesto pomoću sopstvenog radara i optoelektronskog sistema otkriva, prepoznaje ciljeve i određuje njihove koordinate. Komandir baterije dodeljuje ciljeve svakom lanseru ponaosob, objavljeno je na portalu Ministarstva odbrane.
Na svakom lanseru se nalazi po šest kontejnera sa raketama. Kontejneri omogućuju skladištenje rakete u trajanju od 10 godina bez održavanja. Na lanseru se nalazi zemaljska kontrolna stanica pomoću koje operater upravlja lanserom, testira kontejnere i rakete, prenosi podatke o cilju na raketu, lansira odabranu raketu i u završnoj fazi leta „zaključava“ GSN na odabrani cilj.
Raketa ALAS ima savremenu aerodinamičku konfiguraciju. Kao pogon koristi startni motor na čvrsto raketno gorivo i turbomlazni motor. Maksimalni domet rakete je 25 kilometara. Primenjen je savremen koncept vođenja otporan na ometanje.
U početnoj i srednjoj fazi leta primenjena je inercijalna navigacija koja dovodi raketu u zonu cilja, gde započinje proces detekcija i prepoznavanje cilja pomoću TV ili termovizijske glave za samonavođenje (GSN). U ovu svrhu se slika sa GSN prenosi pomoću optičkog kabla ili radio-linka do lansirnog vozila gde operater vrši odabir cilj, posle čega raketa prelazi u završni režim samonavođenja. Ovako koncipiran sistem vođenja sa operatorom u petlji omogućava veliku efikasnost uz minimalnu mogućnost „kolateralne štete“.
Trenutno se za potrebe opremanja Vojske Srbije rade interna ispitivanja integracije kontejnera sa raketom ALAS i pripadajućeg mehaničkog i električnog interfejsa sa platformom Modularni Oganj. U ovu svrhu izvedeno je više opita sa uspešnim lansiranjem rakete.
