U Briselu pokušali da ZSO pretvore u model „nevećinske zajednice“

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić koji je predvodio našu delegacije je u razgovoru za Tanjug potvrdio da Srbija insistirala da ZSO bude prva tema razgovora ali da „ne dolazi u obzir da se razgovor o ZSO pretvori u razgovore o položaju nacionalnih manjina“.

Pokušaj zamene termina

„Nećemo pristati da srpski narod bude tretiran na KiM kao nacionalna manjina. Nema napretka u razgovorima dok ZSO ne bude sprovedena u potpunosti, onako kako je dogovoreno 2013. i 2015. godine,“ izjavio je Đurić nakon sastanka.

I Patar Stano portparola EU rekao da je Priština dužna da primeni sporazum o ZSO, jer je preuzela i ratifikovala tu međunarodnu obavezu u svom parlamentu.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ovaj pokušaj „zamene termina“ vidi kao diplomatski pokušaj Lajčaka da stavi na dnevni red  ZSO, ali da u samo naslovu, ne bude ta odrednica, jer je pokušao da izbegne kompleksnu političku situaciju na Kosovu i napade na Avdulaha Hotija, kosovskog premijera.

Bolje Kovid nego ZSO

„Budući da je već pri samoj najavi da će se govoriti o ZSO kosovska opozicija pre svega „Samoopredeljenje“ izjavila je kako je ZSO ideja gora od Kovida pandemije, za ZSO ni sam Hoti nema podršku, ni od svojih koalicionih partnera ali ni u svojoj stranci, i mislim da na duži rok ZSO bez snažnog međunarodnog pritiska neće biti na agendi vlasti u Prištini,“ objašnjava Surlić.

​U Prištini, dodaje, postoji gotovo konsenzus kako ZSO ugrožava jedinstvo Kosova i pravi poseban srpski entitet, nezavistan od vlasti u Prištini.

„Ova uvijena forma u obliku nevećinske zajednice trebalo je da pomene pitanje koje se zapravo tiče srpske zajednice, da uključi ZSO ali da u samom naslovu  na agendi ne bude jasno istaknuta ZSO. Ja to čitam kao direktan ustupak Prištini,“ naglašava sagovornik Sputnjika.

Uvijena forma Miroslava Lajčaka

Surić napominje da pred Evropskom unijom stoji, veliki zadatak, ako žele da spase pregovore i svoj kredibilitet,što znači da moraju da nateraju Prištinu na formiranje ZSO.

„ZSO može da se čita samo kao direktan produkt briselskog dijaloga. Ukoliko Brisel ne bude u stanju da pritisne Prištinu da to uradi priznaće poraz celokupnog procesa. Prema tome, ZSO kao obaveza na strani Prištine stoji i ona se mora ispuniti da bi se nastavilo pregovaranje uopšte na bilo koje druge teme između Beograda i Prištine. Toga je svestan i Miroslav Lajčaak, čija je lična ambicija da pregovori pošto-poto budu uspešan. Iz tog razloga iznalazi neke diplomatske formulacije koje će  olakšati poziciju Prištine,“ zaključuje Surlić.

Međutim, ali i Lajčak kao i cela admnistracija u EU su svesni da ZSO mora kadtad da dođe na dnevni red, i da mora da se realizuje ako se uopšte razmišlja o trajnoj normalizaciji dve strane.