„Kada slepa pećinska riba-anđeo Cryptotora thamicola izranja iz vode, ona se poput daždevnjaka penje pod vodopade i puzi po stenama. Neobična sposobnost retke ribe da se penje na površinu prvi put je viđena 2016. godine u pećinama na Tajlandu. Sada nova istraživanja pokazuju da, verovatno, i druge vrste riba imaju sposobnost da hodaju po kopnu“, prenosi list.
„Hibridna živa bića poput ove pećinske ribe igrala su ključnu ulogu u razvoju života na Zemlji“, ističe se. „Zahvaljujući izučavanju i definisanju koje vrste riba imaju sposobnost kretanja po kopnu, naučnici se nadaju da će dobiti više informacija o evolucionom prelazu sa peraja na udove i bolje razumeti kako su prvi kičmenjaci napustili vodu da bi živeli na kopnu“.
„Obično kičma i trbušna peraja kod riba nisu povezana“, ističe biolog Zaharij Rendal iz Muzeja prirodne istorije na Floridi i koautor istraživanja u „Džurnal of morfolodži“. Pećinska riba Cryptotora thamicola ima drugačiju strukturu. Veća rebra i mišići omogućavaju joj da se kreće po kopnu: to je važna adaptacija za preživljavanje u pećinama sa promenljivim vodostajem i brzim strujama.“
„U istraživanju tim naučnika iz Muzeja prirodne istorije na Floridi, Tehnološkog instituta Nju Džersi, Univerziteta u Luizijani i Univerziteta Madžo na Tajlandu analizirao je strukturu kostiju 29 različitih vrsta riba iz porodice vijuni i otkrio da 10 vrsta riba ima isti, neobično jak karlični pojas, kao i pećinska riba Cryptotora thamicola“.
„Da bi se ispratila evoluciona istorija porodice riba vijuni, koje žive u planinskim vodama, i analiziralo kako se karlica ovih riba menjala vremenom, naučnici su koristili kombinovani metod istraživanja na osnovu DNK analize i računarske tomografije. Pored toga, oni su otkrili da se snažna karlica verovatno prenosi genski i ima više od jednog porekla, a u porodici vijuni se pojavljivala više puta“, prenosi Süddeutsche Zeitung.
„Rezultat istraživanja nam daje mnogo bolje razumevanje evolucije izuzetno neobičnog događaja — sposobnosti ribe da se kreće po kopnu“, rekao je Lorens Pejdž, naučni saradnik muzeja na Floridi.
Pročitajte i:
