Predstavom „Biti Arijela F“ u koprodukciji Teatra Vidi iz Lozane i kompanije autora Simona Sena svečano je zatvoren Bitef-Prolog. Pod sloganom „Na ivici budućnosti“ trodnevno izdanje čuvenog festivala uspelo je da odgovori na izazove nastale usled pandemije virusa korona i pokaže šta ovaj festival čini manifestacijom ispred svog vremena.
„S obzirom na tradicju koju Bitef ima, ne bi se ništa značajno desilo da smo ostali pri tome da se naredne godine desi dvostruko izdanje festivala. S druge strane, kao festival avangarde, ne bismo to sebi mogli da dozvolimo i zato smo dali sve od sebe da iznađemo rešenje da pozorište i u ovim vremenima bude moguće“, kaže za Sputnjik umetnički direktor Bitefa, Ivan Medenica.
Pozorište na ulici
U traganju za novim prostorima, umetničkim izrazima i poetikama, autori festivala trudili su se da ostanu na visini zadatka uprkos strogim higijensko-epidemiološkim merama i podare svojim posetiocima originalan pristup u izvođenju i razmišljanju o pozorištu. Otuda je publika mogla da prisustvuje predstavama u Bitef teatru kao i raznovrsnom pratećem programu na otvorenoj sceni na Skveru Mire Trailović, specijalno sagrađenoj za ovu priliku.
„Kada se izvodila predstava ’Planina Olimp’ 2017. godine u Sava Centru smo napravili grad. Prošle godine smo napravili mini grad u Luci ’Beograd’, ove godine smo napravili Agoru zahvaljujući Miletu Buturoviću šefu tehnike Bitef teatra“, objašanjava Medenica i dodaje: „Uvek imate dodate vrednosti. Bitef nije samo festival u smislu smotre predstava, Bitef je metafora pozorišta kao gradske umetnosti koju moramo da održavamo kao takvu.“
Digitalno ili živo pozorište
Kako je Bitef-Prolog samo priprema za sledeću godinu, u dve predstave prikazane na festivalu ispituje se problem koje nam je pandemija nametnula, a to je živo glumačko prisustvo na sceni. U predstavi „Dolina jeze“ umesto glumca pojavljuje se humanoidni robot, dok druga predstava „Biti Arijela F“ tematizuje odnos prema digitalnom telu.
„Taj koncept treba da nam kaže šta, u kojoj meri i da li uopšte nove tehnologije menjaju naše razumevanje pozorišne umetnosti“, naglašava umetnički direktor Bitefa. „Po mom mišljenju suština pozorišta je susret i razmena publike i izvođača. Kako kaže Piter Bruk - pozorište počinje kada se sretnu dve osobe. S novim tehnologijama mi možemo da proširujemo esenciju pozorišta, sagledamo nove aspekte, ali ne i da je menjamo.“
Odnos živog i digitalnog pozorišta bio je i tema razgovora sa jednom od vodećih teatrološkinja, Erikom Fišer Lihte kojim je zaokružen tribinski program festivala.
„Ona je potvrdila osnovne estetičke stavove o pozorištu i rekla da digitalno pozoriše ne postoji. Ono što postoji jesu eksperimentalne forme u kojima se na kreativne načine fizička realnost povezuje i meša sa virtuelnom realnošću“, objašnjava Medenica. „Ono što nije prihvatljivo jeste da se svaki snimak pozorišne predstave može nazvati digitalnim pozorištem. To je samo jedan format koji nam može dati informaciju o određenoj predstavi ili biti njegovo svedočanstvo.“
Na uvreženi stav da su društvene restrikcije i izazovi tokom istorije stvorile mnoge originalne poetike i izraze u umetnosti, naš sagovornik kaže:
„Moj stav je da su te restrikcije bile ideološke prirode. Ovo je medicinska cenzura koja određuje način na koji će scenska radnja izgledati. Ne znam da li će ovaj period iznedriti veliku umetničku formu, ali bih bio zadovoljan da pozorišni umetnici pronalaze načine da se pozorište i dalje dešava, ali i da se vratimo životu pre korone i uživamo u necenzurisanom obliku scenske igre.“
