„Ako promenimo ustav, onda u ustavu moramo da propišemo predsedničke izbore. Ali odvojeno, odvojeno. I voljan sam da se održe vanredni predsednički izbori. Ne isključujem to“, rekao je Lukašenko u intervjuu za ruske medije.
On je istakao da prvi put govori o tome.
„(Ali) ne govorim o rokovima. Moramo da usvojimo ustav, održimo lokalne izbore. Ako se predsednički izbori održe pre roka, onda bi verovatno trebalo da se održe pre parlamentarnih. Ipak, parlament mora biti očuvan pre nego što se pojavi novi predsednik“, naglasio je Lukašenko.
Belorusiji potreban jak lider
Beloruski predsednik istakao je da zemlja mora da ostane predsednička republika, ali da neka ovlašćenja treba da se predaju drugim organima vlasti.
„Neki predstavnici političkih partija slažu se da je neophodno preraspodeliti ovlašćenja između organa vlasti. Potrebno je, ali u isto vreme treba zapamtiti da su i Rusija i Belorusija i Ukrajina slovenske države, gde je potreban snažan lider koji će imati određena ovlašćenja i u tome je njegova snaga“, naglasio je Lukašenko.
On je objasnio da čak nije u pitanju ni Ustav. „Mnoga predsednikova ovlašćenja treba preneti na guvernere, parlament, možda će biti potrebno promeniti strukturu, na primer, imenovanje okružnih sudija ili regionalnih sudija “, precizirao je Lukašenko.
On je pri tome naveo da postoji samo jedan uslov: „Ako si dobio vlast – odgovaraj!“
Prema rečima Lukašenka, predsednik mora da zadrži kontrolu nad situacijom u zemlji i nad organima vlasti.
Protesti u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
