00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Krvavim tragom krivolovaca: Beloglavim supovima i surim orlovima preti – iščezavanje

CC0 / Pixabay / Beloglavi sup
Beloglavi sup - Sputnik Srbija
Pratite nas
Iako je ubijanje strogo zaštićenih vrsta ptica krivično delo, kažnjivo sa do tri godine zatvora, stručne procene ukazuju na to da u Srbiji od nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja godišnje strada i do 170 hiljada divljih ptica. Čak 123 ugroženim vrstama preti iščezavanje, među kojima su suri orao i beloglavi sup, koji su ovih dana na nišanu u Srbiji.

Srbija se nalazi u jednom od šest evropskih centara biološke razvnovrsnosti. Na prostoru naše države, koji zahvata manje od jedan odsto Starog kontinenta, gnezdi se i sezonski sreće čak dve trećine vrsta ptica koje naseljavaju Evropu.

Populacija beloglavog supa u Srbiji iznosi 180 gnezdećih parova, od kojih se 125 nalazi u predelu Specijalnog rezervata prirode „Uvac“. Na istom području gnezde se dva do tri para surih orlova, od ukupne populacije od 77 do 89 gnezdećih parova u našoj zemlji. Premda strogo zaštićene, te dve vrste dodatno su ugrožene u proteklih mesec i po dana, upravo na Uvcu.

© Tanjug / RADE PRELICKanjon reke Uvac
Krvavim tragom krivolovaca: Beloglavim supovima i surim orlovima preti – iščezavanje - Sputnik Srbija
Kanjon reke Uvac

Beloglavi sup i suri orao – na nišanu

Na tom području, u kom se nalaze 192 vrste ptica, od kojih su gotovo sve strogo zaštićene, dogodila su se dva incidenta – jedan suri orao ubijen je iz vatrenog oružja, a najmanje tri mladunca beloglavog supa su se udavila nakon što su ispala iz gnezda, jer je helikopter preletao preko rezervata.

Direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić otkrio je da ti incidenti nisu jedini koji su se tamo dogodili, pozivajući se na tvrdnje čuvara rezervata i meštana da se letelice u tom predelu pojavljuju već duže vreme.

„Još nismo dobili odgovor ni ko je leteo, ni šta se sve tu događalo, ali jasno je da je Direktorat za civilno vazduhoplovstvo rekao da tamo letova više neće biti, što je pomak, ali to ne treba da važi samo za Uvac, već i za brojne druge rezervate prirode“, predočava Ružić.

© Foto : jutjub/Turkish AirlinesNajmanje tri mladunca beloglavog supa udavila su se kada je helikopter preletao preko Uvca
Krvavim tragom krivolovaca: Beloglavim supovima i surim orlovima preti – iščezavanje - Sputnik Srbija
Najmanje tri mladunca beloglavog supa udavila su se kada je helikopter preletao preko Uvca

On je napomenuo da let nije ugrozio samo ptice, već i ljude koji su se nalazili u helikopteru, jer krupne grabljivice u vazduhu nemaju veliki strah od letelica, pa su mogle da nalete na njega kako bi ga oterale iz svog vazdušnog prostora, što je moglo da dovede do tragičnih posledica. Pritom, pad helikoptera u tom predelu dugoročno bi zagadio životnu sredinu.

Osvrćući se na ubistvo surog orla, Ružić kaže da je nastradala ptica naredne godine trebalo da postane polno zrela i nađe supružnika da se ugnezde. Ipak, umesto mladunaca, kojih ionako preživi samo 10 odsto, rodiće se novi problemi:

„Ta ptica je imala dobre gene, znala je šta da treba da uradi u prirodi da bi opstala. Kada izgubimo takvu pticu, nismo izgubili samo tu jedinku, već šansu da se populacija održi na najbolji mogući način, da najkvalitetnije jedinke zauzmu svoja mesta i ostave potomstvo“, napominje Ružić za Sputnjik.

© Foto : Jutjub / Planet Doc Full Documentaries / skrinšotUbijanje surog orla osakatilo je celu populaciju te vrste
Krvavim tragom krivolovaca: Beloglavim supovima i surim orlovima preti – iščezavanje - Sputnik Srbija
Ubijanje surog orla osakatilo je celu populaciju te vrste

Brojni nedostaci u zaštiti prirode

Ružić ukazuje na to da populacija orlova u Srbiji nije u dobrom stanju i da na samo dva mesta postoje službe koje mogu da zbrinu i leče tolike ptice – u zoološkim vrtovima u Beogradu i na Paliću.

„Ako se takva povređena ptica ili lešinar nađe na jugu Srbije, nemamo rešenje kako da ih hitno prebacimo do veterinara. Čim pronađete krupnu pticu grabljivicu, koja je iznemogla u prirodi, nema vremena za čekanje. Ona se verovatno danima borila za život i treba joj hitna nega. Nekad se dogodi da čekamo na prevoz i odobrenje od ministarstva i inspekcije po četiri, pet dana i da ta životinja ugine u agoniji“, svedoči Ružić.

On dodaje da Društvo čuva gnezda orlova krstaša, ptice koja se nalazi na grbu Srbije, i nadgleda druge vrste i promene u prirodi, ali da je za zaštitu prirode potrebno značajno više ulaganja.

Kao glavne probleme zaštite ptica Ružić navodi nedostatak novca, nezainteresovanost i neefikasnost institucija, manjak inspektora i tužilaca, ali i svesti građana, koji uočavau probleme, ali ih ne prijavljuju.

© Sputnik / Andreй Šapran / Uđi u bazu fotografijaGrađani uočavaju, ali ne prijavljuju probleme
Krvavim tragom krivolovaca: Beloglavim supovima i surim orlovima preti – iščezavanje - Sputnik Srbija
Građani uočavaju, ali ne prijavljuju probleme

Očuvanje staništa – ključno

Da bismo sačuvali ptice, potrebno je da sačuvamo stanište. Prema Ružićevim rečima, njima je potreban veliki prostor sa malim ili nikakvim uticajem ljudi, bogat izvor hrane i mir, što krupne ptice danas teško pronalaze zbog turizma i lova.

„Moramo da shvatimo da odlazak u prirodu ne sme da bude samo na naše zadovoljstvo, već moramo da razmišljamo šta će biti sutra kada mi odemo – da li smo nešto oštetili i uznemirili ili nismo? Pre svega, da ostavimo prirodu tamo gde joj je mesto, a i da ostavimo drugim ljudima mogućnost da uživaju u njoj“, zaključuje Ružić.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala