Teroristi su tada upali u školu i kao taoce tri dana držali đake, njihove roditelje i nastavnike. U tom terorističkom napadu život je izgubilo 334 ljudi, uključujući 186 dece.
U emisiji „Ratni dopisnici“ Simonjanova priča da je u to vreme pratila aktivnosti Kremlja i da su ima samo dan ranije saopštili da 1. septembra putuju - negde, pretpostavljali su na Kavkaz.
Leteli su helikopterom, potom se vozili do jednog sela autobusom kada su im rekli da će predsednik Putin doći da pozdravi prvake u lokalnoj školi. U školi o tome niko ništa nije znao.
„Prijem prvak je već bio održan. Ponovo ih okupljamo, pripremamo kamere i čekamo da dođe Putin. U tom se pojavi predsednikov tadašnji pres sekretar u raspoloženju u kakvom ga nikad nisam videla, bledog lica, i kaže, skupljajte stvari, idemo, ne postavljajte pitanja. Ćutimo, sedamo u autobus i tek onda nam on govori da se u Beslanu dogodila nesreća, taoci. I kaže – tamo je 200 ljudi“, priča Simonjanova.
Vratili su se u mesto Mineralne vode gde ih je čekao avion za Moskvu.
„Ali, to mesto je na oko tri sata od Beslana i bila bih prvi novinar koji bi tamo stigao. Nemam moralno pravo da se vratim u Moskvu“, rekla je ona i dodala da iako nije dobila odobrenje da ide u Beslan sa ekipom, to je ipak učinila.
Kako je navela, kada je trebalo da izvesti o događajima u školi iznenadila je sopstvena reakcija.
„Suze su mi kvasile blok, nisam očekivala da ću tamo reagovati, mislila sam da sam prekaljeni reporter, ali drugačije nije bilo moguće“, opisala je Simonjanova.
I predsednik Rusije je rekao svojevremeno da je teroristički napad na školu u Beslanu postao njegova lična tragedija za ceo život.
Inače, televizija „Rusija 1“ će 3. septembra, kada se završila opsada škole, emitovati dokumentarni film „Beslan“.
U filmu se navodi da tragedija pokreće mnoga pitanja, od toga kako su uopšte u školu mogli da upadnu „do zuba naoružani“ ljudi ili kako je moguće da je školu obezbeđivao jedan policajac i to žena bez oružja.