U tom često citiranom govoru, King je zamislio vreme u kome njegova deca „jednog dana žive u svetu u kome im neće suditi po boji kože, već po karakteru“.
On the role all of us must play in seeking racial justice in America, Martin Luther King III says: "If you're looking for a savior, get up and find a mirror. We must become the heroes of the history we are making."#MarchOnWashington pic.twitter.com/QT5PcXSR7J
— Josh Campbell (@joshscampbell) August 28, 2020
Na tom maršu 1963. bio je i Džon Levis, koji je danas govorio o važnost glasanja na izborima u novembru, kao i o vezi između aktivizma za crnačka građanska prava, prava invalida i prava pripadnika LGBT zajednice, protiv nasilja i oružja.
Ovo leto, inače, obeležili su rasni nemiri i stotine demonstracija širom SAD, izazvani smrću Džordža Flojda, nenaoružanog Afroamerikanca, na čijem vratu je policajac držao koleno skoro devet minuta, sve dok ga nije ugušio.
Ranije ove nedelje izbili su protesti u Viskonsinu, nakon što su policajci više puta u leđa upucali drugog Afroamerikanca, Džejkoba Blejka. Blejk je preživeo pucnjavu, ali je paralizovan.
Pešačio 24 dana do Vašingtona
Aktivista iz Viskonsina Frenk Najti, koji je pešačio 24 dana i prešao 750 kilometara do Vašingtona, poručio je okupljenima da je došao da njegovi „unuci ne bi marširali za iste stvari“.
„Oni misle da su ovo pregovori ali ja sam došao da tražim promene“, rekao je Najti.
Džamal Budik, 23-godišnji student istorije iz Baltimora rekao je da je važno da izabrani predstavnici građana shvate da se ono što se desilo Flojdu i Blejku ne sme događati.
„Mi samo želimo ono što nam je dugo uskraćeno — rasnu pravdu“, poručio je Budik.
“Get your knee off our neck.” At Lincoln Memorial in DC. #BlackLivesMatter pic.twitter.com/Yxu1CMqjQp
— Arjun Sethi (@arjunsethi81) June 6, 2020
Ovi protesti održani su pod nazivom „Marš posvećenosti: skinite koleno sa vrata“, a učesnici su se nakon govora uputili u šetnju do spomen-obeležja Martinu Luteru Kingu koji se nalazi nedaleko od Linkoln memorijalnog parka u Vašingtonu.
Marš dolazi u jeku epidemije virusa korona u SAD tokom koje je već umrlo 180.000 Amerikanaca među kojima veliki broj čine upravo Afroamerikanci koji su zbog straha od gubitka posla i siromaštva, kako prenosi RTS, podložniji riziku od zaraze.
Organizatori su zbog virusa korona preduzeli preventivne mere uz distribuciju maski i besplatno testiranje na kovid-19. U jednom trenutku, prisutni su pozvani da ustanu s ispruženim rukama kako bi se uverili da je među njima dovoljna distanca.
Pročitajte još: