„U centru pažnje nalazila se situacija u Belorusiji. Obe strane istakle su potrebu da nju reše sami Belorusi, bez spoljnog mešanja. Lavrov je skrenuo pažnju Borelju na akcije pojednih zemalja-članica EU, koje postupaju suprotno od ukazanog principa i pozvao da se preduzmu mere za prekid izazivanja sukoba između beloruske vlasti i opozicije“, navedeno je u saopštenju ruskog Ministarstva.
Strane su se osvrnule i na izglede da Zajednički sveobuhvatni akcioni plan o iranskom nuklearnom programu ostane na snazi.
„Potvrđeno je nepostojanje bilo kakvih pravnih uslova za američke inicijative u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o pitanjima koja se odnose na implementaciju Sporazuma, koji je nedeljiva celina sa rezolucijom 2231 koju je odobrio Savet bezbednosti UN, i u kojem je Vašington zvanično prestao da učestvuje 2018. godine“, istakao je ruski MIP.
Lavrov i Borelj razmenili su mišljenja i o nekim aktuelnim aspektima u odnosima Rusije i EU.
Rusija apeluje na OEBS da ne ometa dijalog u Belorusiji
O situaciji u Belorusiji ruski ministar spoljnih poslova razgovarao je u četvrtak telefonom i sa premijerom Albanije, predsedavajućim Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Edijem Ramom, istakavši i tom prilikom da Belorusi sami moraju da reše svoje stvari.
„Razmotrena je situacija u Belorusiji u kontekstu predloga albanskog predsedavanja OEBS-om da se doprinese dijalogu vlasti i opozicije. Ministar je istakao da je neophodno dozvoliti Belorusima da sami reše svoje probleme, ne ometati dijalog vlasti i društva, kao i ne nametati ništa spolja“, saopšteno je na sajtu Ministarstva.
Lavrov je, kako prenosi ruski MIP, istakao i da je potrebno izbeći tužno iskustvo 'evropskog posredovanja' u Ukrajini u februaru 2014. godine“.
Sagovorici su takođe „potvrdili važnu ulogu Specijalne posmatračke misije OEBS-a u naporima za rešavanje unutarukrajinskog sukoba, uključujući potrebu da se pripreme objektivni izveštaji o onome što se dešava na obe strane kontaktne linije u Donbasu“.
Protesti u Belorusiji
U Belorusiji već više od nedelju dana traju masovni protesti protiv rezultata predsedničkih izbora na kojima je pobedio aktuelni šef države Aleksandar Lukašenko. Izbori su održani 9. avgusta. Prema rezultatima koje je utvrdila CIK, 80,1 odsto birača glasalo je za Lukašenka, a 10,12 odsto – za njegovog glavnog protivnika Svetlanu Tihanovsku.
Opozicija ne priznaje rezultate izbora i smatra da je pobedila Tihanovska. Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još:
