Kako za Sputnjik kaže asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić, Bajdenova nominacija je definitivno momenat kada će se intenzivirati kampanje predsedničkih kandidata. Međutim, to će biti nešto drugačije nego što je bio slučaj u prethodnim izbornim ciklusima jer će većina kampanjskih aktivnosti biti rađena ili onlajn, ili sa ograničenim, manjim brojem ljudi. U tom smislu predstojeća kampanja neće imati veliki broj masovnih skupova, ali će suština biti manje-više ista.
Bajden nije agilan, al to mu uvećava šanse na izborima
„Za očekivati je da će kandidatkinja demokrata za potpredsednicu Kamala Haris uzeti veće učešće nego što je to uobičajeno za potpredsedničkog kandidata u kampanji, s obzirom na to da Džozef Bajden nije naročito agilan i da je veći deo kampanje do sada vodio iz svoje kuće u Delaveru. Od nje očekujem da bude energičnija i da zapravo ona bude ta koja će ulaziti u verbalne okršaje sa Donaldom Trampom, a ne „uspavani Džo“, kako ga sam predsednik naziva. Verujem da su njena energičnost i debaterske sposobnosti bili među razlozima iz kojih je i odabrana za potpredsedničkog kandidata, i na taj način će demokrate pokušati da kompenzuju one nedostatke koje ima Džozef Bajden“, napominje Krstić koji je i „urednik portala „američkiizbori.rs“.
Bajdenova aktivnost je, navodi naš sagovornik, važan faktor koji utiče na podršku demokratama.
„Zbog njegove neubedljivosti mislim da što je on aktivniji, to su manje šanse za demokrate da eventualno privuku one neopredeljene birače. Mislim da je njima zapravo bolja taktika da Bajden na ovim izborima bude u drugom planu, jer ako svakodnevno bude u direktnoj komunikaciji i sukobljavanjima sa Trampom, imam utisak da će ostaviti lošiji utisak u odnosu na aktuelnog predsednika“, ističe Krstić.
Prednost demokratskog kandidata nije neupitna
Demokratski kanidat za šefa države će, međutim, morati da bude u direktnoj komunikaciji sa Trampom u tri predsedničke debate koje nas očekuju ove jeseni.
„Daleko od toga da je trka gotova i da je izvesno ko će pobediti. Naime, od toga što Bajden trenutno ima prednost na nivou čitavih Sjedinjenih Država mnogo je važnije to što trenutno ima prednost u ključnim „kolebljivim“ državama. U Americi se ne glasa direktno za predsednika već za elektorski koledž, koji kasnije formalno bira predsednika, pa je najvažnije ko će pobediti u tim državama koje nisu unapred tradicionalno opredeljene za republikance ili demokrate, jer Tramp zna da ne može da pobedi u Kaliforniji ili Njujorku, kao što Bajden zna da ne može da pobedi u najvećem broju država zapada ili državama poput Severne ili Južne Dakote koje su tradicionalno republikanske. Međutim, treba imati u vidu da Bajdenova trenutna prednost u tim „kolebljivim“ državama nije neistopljiva niti nepromenjiva“, primećuje Krstić.
Ekonomija - Trampov ključ za pobedu
U osvrtu na poslednja istraživanja koja ukazuju na to da se razlika u podršci koju birači pružaju Bajdenu i Trampu smanjuje, naš sagovornik kaže da do toga dolazi zbog poboljšanja ekonomske situacije u Americi.
„Nezaposlenost je u jednom trenutku dostigla oko 15 posto, tokom ključnog dela pandemije korone i „lokdauna“ koji je postojao u Americi ovog proleća, a sada se vratila na nekih deset posto. Ekonomija se pokreće, a ako se ekonomija pokrene još brže to je šansa za Trampa da tu razliku anulira ili makar da se potpuno približi Bajdenu“, ocenjuje Krstić.
Kada je reč o tome kako će izgledati finiš kampanje oba predsednička kandidata i da li će u ovoj igri sve biti dozvoljeno, Krstić kaže da od republikanaca tek očekuje neki veliki udar na Kamalu Haris.
„U poslednjih sedam dana, od kako je najavljen njen izbor, nije bilo nekih velikih napada. Oni su ukazivali na neke njene nekonzistentnosti u zagovaranju nekih zakonskih predloga, na to da je često menjala mišljenja, na to da je i sama napadala Bajdena tokom svoje kampanje u borbi za nominaciju demokrata za predsednika, ali nisu direktno udarali na njen lik i delo u nekom suštinskom smislu. Verujem da će se to intenzivirati jer će ona nadalje biti više istaknuta. Sa druge strane, mislim da će demokrate nastaviti sa aktuelnom kampanjom koja pokušava da ovo predstavi ne kao izbor između demokrate i republikanca, već kao referendum protiv Trampa“, navodi Krstić.
Taktika demokrata - referendum protiv Trampa
Ako se pogleda dosadašnja konvencija demokrata, napominje naš sagovornik, vidi se da je veliki broj govornika koji su pozvani bio upravo iz redova republikanaca.
„Tu je bio nekadašnji državni sekretar Kolin Pauel, zatim bivši guverner Ohaja Džon Kejsik, kao i supruga pokojnog republikanskog senatora, čuvenog Džona Mekejna. To je pokušaj da se predstavi da su i oni izvorni, pravi republikanci protiv Trampa i da se namame svi oni neopredeljeni, pa i oni koji su u republikanskom taboru ali bliže centru, da ovog puta glasaju za Bajdena“, zaključuje Milan Krstić za Sputnjik.
Nakon nominacije Bajden je putem Tvitera poslao poruku da je ovo „najveća čast u njegovom životu“. Konvencija Demokratske partije je zbog pandemije korona virusa održana virtuelno, a prikazani su snimci iz svake od američkih država. Delegatima su se obratili Bajdenova supruga Džil i bivši predsednici Bil Klinton i Džimi Karter.
