Uoči izbora 2020, stoji u saopštenju vodećeg američkog kontraobaveštajca, „strane države nastavljaju da primenjuju prikrivene i otvorene metode uticaja u svom pokušaju da pokolebaju američke glasače, da izmene politiku SAD, povećaju neslogu u Sjedinjenim Državama i potkopaju poverenje američkog naroda u naš demokratski proces... Naročito smo zabrinuti zbog tekuće i potencijalne aktivnosti Kine, Rusije i Irana“.
Rusija za Trampa, Kina za Bajdena
Procena američkih kontraobaveštajaca kaže da „Kina preferira da predsednik Tramp (...) ne pobedi na izborima“ i pritom „pojačava svoju kampanju uticaja kako bi oblikovala političku klimu u SAD i izvršila pritisak na političke figure koje vidi kao protivnike kineskih interesa“. Dok nasuprot Kini „Rusija koristi čitav niz mera kako bi oklevetala Džozefa Bajdena i ono što smatra antiruskim 'establišmentom'“. Iran pak samo hoće da „potkopa američke demokratske institucije i predsednika Trampa, i da podeli zemlju uoči izbora 2020.“
Donald Tramp ponovo protivreči svojoj obaveštajnoj zajednici – „Mislim da je Donald Tramp poslednja osoba koju Rusija želi da vidi na funkciji predsednika“, rekao je – sa čime se, potpuno očekivano, ne slaže Nensi Pelosi, predvodnica demokrata u Predstavničkom domu, koja kaže da „američki narod veruje da on sam treba da odluči ko će biti njegov sledeći predsednik, a ne Vladimir Putin“.
„Nisu jednaki“, kazala je Pelosi, napori Rusije s jedne i Kine i Irana s druge strane: „Rusija se aktivno, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, meša u naše izbore. To su učinili 2016, to rade i sada.“
Štaviše, „bio sam šokiran“, ustvrdiće preko stranica „Vašington posta“ demokratski senator iz Konektikata Ričard Blumental nakon što je izvršio uvid u poverljive obaveštajne podatke o „malignim spoljnim pretnjama“: „Pretnja američkim izborima je stvarna, i zastrašujuća... Lampice za uzbunu svetle crveno. Američki izbori izloženi su napadu... A Trampova administracija od američkog naroda krije istinu o smrtnoj pretnji za njegovu demokratiju.“
Dvostruki standardi
Da li se predstojeći predsednički izbori u Sjedinjenim Državama zaista nalaze pod napadom suparničkih stranih sila? Ili se pak prava pretnja po integritet izbornog procesa krije u glasanju putem pošte, kao što upozorava Donald Tramp? Kako će na rezultat izbora uticati istraga Bajdenovog postupanja u Ukrajini koju u Senatu vode republikanci, i da li tom istragom, kao što tvrde demokrate, oni od Kongresa prave „forum za raskrinkane teorije zavere zastupnika Kremlja“?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinarka Ljiljana Smajlović i analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.
„Amerikanci optužuju Rusiju i Kinu da rade upravo ono što oni sami rade svuda po svetu, pa i kod nas. I stvarno je zanimljivo da niko u Americi to uopšte ne spominje, što predstavlja zapanjujući nivo dvostrukih standarda,“ komentariše Ljiljana Smajlović.
„Iskustvo iz prethodnih izbora“, podseća Obrad Kesić, „kada se isto tako tvrdilo da je Rusija žestoko umešana pa se ispostavilo i da za to nema nikakvih dokaza i da su lagali svi koji su javno tvrdili da su videli dokaze – a to su priznali pod zakletvom – sada nas tera da budemo oprezni, i zato sam veoma skeptičan prema ovim tvrdnjama o stranom mešanju.“
Pritom, ukazuje Kesić, „u američke izbore mešaju se saveznici kao što su Izrael i Saudijska Arabija, u prošle izbore nesumnjivo i Ukrajina, ali to se ne kritikuje ni u jednom izveštaju zato što u ove zemlje prijateljski nastrojene prema toj globalističkoj eliti u Vašingtonu.“
Osporavanje legitimiteta
„Čitav establišment je 2016. stao iza Hilari Klinton a ona je izgubila; narod je tu elitu odbacio, a njoj je najlakše bilo da objasni kako je za to kriv Putin“, napominje Ljiljana Smajlović. „Ideja koja stoji iza današnjih optužbi, kao i ranije, jeste da se Tramp predstavi kao Putinov kandidat, njegova marioneta... Americi, kao sili u opadanju, potrebno je da sebe prikaže kao žrtvu sila koje joj ugrožavaju primat.“
Obrad Kesić ukazuje na opasnost koja proističe iz ovih optužbi o umešanosti stranog faktora: „Kakav god da bude rezultat izbora, ovakvim optužbama unapred se dovodi u pitanje legitimitet pobednika. Sada se stvaraju osnove za tvrdnje da izbori nisu bili fer jer se u njih umešao neko spolja i namestio njihov rezultat. Mislim da je to pre svega usmereno protiv Donalda Trampa, budući da se već sada kroz ankete stvara osećaj da je on unapred poražen, odnosno da ne može da pobedi na fer način, čime se stvaraju uslovi da njegova eventualna pobeda bude osporena. A da to ne bi bilo previše očigledno, u priču je ubačena i Kina koja Trampa tobože hoće da sruši s vlasti.“
Produbljivanje krize
Senka neregularnosti predstojećih predsedničkih izbora u SAD dodatno je osnažena tvrdnjama samog predsednika da bi eksperiment s masovnim glasanjem putem pošte, za koji se demokrate zalažu pravdajući to pandemijom virusa korona, otvorio mogućnost masovne izborne prevare. To bi bili „najnetačniji i najlažniji izbori u istoriji“, upozorio je Tramp.
„Predlog glasanja putem pošte predstavlja pokušaj demokrata da povećaju izlaznost jer misle da će im to pomoći da pobede“, objašnjava Ljiljana Smajlović. „Međutim, u zemlji koja je duboko polarizovana, strahovito je riskantan taj pokušaj da se uradi nešto što se nikada ranije nije radilo i što nije testirano. To otvara raznorazne mogućnosti zloupotrebe i sumnjičenja...“
I zato, zaključuje Obrad Kesić, izbori neće doneti mirno razrešenje političke krize u SAD: „Ko god da pobedi u novembru, Tramp ili Bajden, nema šanse da će uspeti da pomiri ovo duboko podeljeno društvo, zato što će u svakom slučaju jedan deo populacije biti uveren da je pokraden. Tako što su im Rusi nametnuli svog kandidata, ili je to učinila 'duboka država'. Zato oni neće imati ni malo poverenja ni u pobednika, ni u državne institucije. I zato verujem da ulazimo u još dublju fazu političke krize i sukoba u društvu. A ako Tramp pobedi, mislim da ćemo tad pogotovo da vidimo nastavak nasilja na ulicama i procesa osporavanja njegovog legitimiteta. Nastavak krize tek predstoji.“
