Ruski eksperti napominju da protesne note nisu dovoljne, ali ocenjuju da EU ima određenu snagu i šansu da se odupre američkim sankcijama. U svakom slučaju, mnogi veruju da bi Brisel mogao da odgovori recipročno ako SAD uvedu restriktivne mere za određene evropske kompanije, zemlje i njihove sektore ekonomije.
„U poslednje vreme bilo je dosta izjava o sankcijama, kako na nivou Vlade, tako i na nivou poslovne zajednice i na nivou predstavnika EU institucija. Pozicija Nemačke u institucijama EU je toliko jaka da je protivnicima „Severnog toka 2“ - Poljskoj i baltičkim državama - prilično teško da idu protiv nje. Budući da postoje kritičke izjave u vezi sa sankcijama, to nas navodi na pretpostavku da se EU ozbiljno opire sankcijama, posebno zato što ne govorimo o nekakvim sankcijama protiv Rusije, već protiv evropskog biznisa, protiv kompanija iz onih zemalja koje su na ovaj ili onaj način učestvovale u projektu - pružale građevinske, finansijske ili logističke usluge. Sve one se mogu naći na udaru sankcija, a to bi već bio napad na evropski biznis. Rusija nije Iran, pa ako bi Evropa pristala na zabranu trgovine sa Rusijom, to bi za nju bila sramota. Zato će EU pokušati da se odupre tim sankcijama“, kaže za Sputnjik Stanislav Mitrahovič, vodeći ekspert Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost i profesor na Univerzitetu za finansije pri ruskoj Vladi.
Mitrahovič smatra da je Vašingtonu jasno da ovaj spor može otići predaleko, a s druge strane i EU nije spremna za konflikte velikih razmera, pa će se, zapravo, psihološka konfrontacija nastaviti i dalje.
„Ako Evropa popusti i prestane da se opire, moraće da prihvati da će trgovinske odnose u narednih deset godina u potpunosti diktirati Amerikanci. Ipak, bilo bi strateški pogrešno za Evropu da bude u potpunosti pod Amerikom. U narednim mesecima i nedeljama videćemo koliko je Evropa ozbiljno spremna da se odupre. Mislim da imaju šansu“, kaže Mitrahovič.
Eksperti su sigurni da SAD neće uspeti da izvrše pritisak na Nemačku, koja je lokomotiva Evrope, i to iz više razloga - pre svega, nemačke firme su u ovaj projekat uložile milijarde dolara. Drugo, „Severni tok 2“ će omogućiti Nemačkoj ulogu jednog od najvažnijih gasnih centara u Evropi.
Evropa ima „keca“ u rukavu
Ipak, ukoliko Amerika uvede nove sankcije protiv evropskih firmi zbog saradnje sa Rusijom na izgradnji „Severnog toka“ Brisel ima mehanizme kojima može da zaštiti svoje kompanije, smatra Mitrahovič. Pre svega, kompanijama koje se eventualno nađu na udaru sankcija može dati povoljne kredite, a takođe i uvesti svoj platni sistem, kojim će zaobići dolar.
„Ako bi Amerika uvela sankcije evropskim kompanijama, one bi mogle dobiti finansijsku pomoć iz fondova EU ili nacionalnih vlada. Drugo, čak u vreme rasprave o uvođenju sankcija protiv Irana, Evropa je razmatrala mogućnost uvođenja alternativnih sistema finansijskih transakcija koji ne bi bili vezani za dolar. Istina, sada je dolar svetska valuta, ali što više Amerikanci zloupotrebljavaju svoju dominaciju i mogućnosti da nekog isključe iz transakcija dolarima, to sve više postoji želja da se pronađu alternative. Evropa bi, na primer, mogla da objavi stvaranje sopstvenog sistema zasnovanog na evru“, kaže Mitrahovič.
Ekspert takođe smatra da bi EU mogla da nametne i uvozne carine na neku američku robu, kao što je recimo, američki tečni prirodni gas, ali i da napravi zaokret ka Istoku.
„Evropa može demonstrativno da napravi zaokret ka Kini - na primer, da pristane na saradnju sa „Huavejom“ na 5G mreži. Danas se na Kinu mora računati - to je najmoćnija sila zajedno sa Amerikom. Amerika bi mogla da bude uvučena u trgovinski rat ne samo sa Kinom, već i sa Evropom. Od značaja je i to što je Velika Britanija, koja je bila sprovodnik američke pozicije, napustila EU. Grubo govoreći, osim Poljske i baltičkih država, nema direktnih provodnika volje SAD. Ostale zemlje su više zavisne od Nemačke, a Francuska će radije slediti svoju liniju od američke“, smatra ekspert.
Takođe, posle uvođenja novih američkih sankcija evropskim kompanijama Brisel bi mogao da odgovori kontrasankcijama za američke firme koje posluju u Evropi.
Ruski gas nema alternativu
Govoreći o sudbini projekta „Severni tok 2“, koji predviđa izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke, Mitrahovič ističe da će on u svakom slučaju biti završen i, pre ili kasnije, pušten u rad.
„Verujem da će rokovi koje je Putin spominjao, a to je prvi kvartal 2021. godine - biti ispunjeni. Međutim, ako uzmemo u obzir sve veći američki pritisak i činjenicu da nema garancije da će Evropa pobediti u ovom psihološkom duelu sa Amerikom, postoje rizici da taj rok može biti odložen, ali ne vidim nikakvu katastrofu u činjenici da to možda ne bude mart, već, na primer, maj 2021. godine, jer je projekat osmišljen na decenije rada, na otprilike 40 godina. A, ako je projektovan na taj period, da li nam je onda toliko važno u kom mesecu će biti završen?! Za nas je važno on bude izgrađen, jer su ulozi veoma veliki. Dalje predstoje političke i pravne bitke u Evropi kako bi se omogućila njegova upotreba u punom kapacitetu, kako bi se postigla izuzeća od evropskih zakona o antimonopolskom gasu koje dobijaju druge kompanije koje nisu iz Rusije. Uz podršku brojnih pristalica, mislim da se to može postići“, zaključio je Mitrahovič.
Amerikanci žele da blokiraju realizaciju projekta „Severni tok 2“ pravdajući to brigom za energetsku bezbednost Evrope i željom da smanje zavisnost Evrope od Rusije, a zapravo pravi razlog leži u činjenici da žele da proguraju svoj znatno skuplji tečni prirodni gas na evropsko tržište. Zbog toga je američki Stejt department uključio „Severni tok 2“ i „Turski tok“ u projekte kojima mogu biti uvedene sankcije.
Međutim, to što su 24 od 27 zemalja-članica EU rešile da se suprotstave SAD, izražavajući protest protiv američkih sankcija „Severnom toku 2“ mnogi vide kao „sudbonosnu odluku“ tih država i ističu da je i Evropi postalo jasno da jeftiniji ruski gas nema alteranativu.
