U toku sledeće godine osnovci u Srbiji trebalo bi da imaju besplatan pristup svim školskim udžbenicima na internetu ukoliko se ostvari zamisao prof. dr Aleksandra Kavčića sa Karnegi Melon univerziteta u Pitsburgu, naučnog saradnika Matematičkog instituta SANU.
On je početkom godine osnovao Fondaciju „Alek Kavčić” i pre dva meseca pozvao ovdašnje nastavnike da pišu udžbenike čije će izdavanje finansirati, a zatim ih besplatno objavljivati na internetu. Za „Politiku” ističe da će prve besplatne školske knjige đacima na internetu biti dostupne početkom 2021, a da će im čitave onlajn komplete za sve predmete svih razreda osnovne škole pokloniti do 1. septembra iste godine.
Kavčić navodi da će, računajući i udžbenike za strane jezike, finansirati izdavanje više od sto naslova na kojima, u dosta slučajeva, rade i po dva, tri autora kojima će platiti honorare. Otkriva da izrada jednog udžbenika košta oko 5.000 evra i da će, uz dodatne troškove koje ima oko izdavanja, na štampanje svih školskih knjiga za sve razrede osmoletke uložiti od pola miliona do milion evra.
"Toliki je jednokratni trošak koji imaju izdavači, a procenjuje se da tržište udžbenika u Srbiji godišnje vredi oko sto miliona evra. I u tome je apsurd cele priče koji pokazuje koliko se novca tu obrće i koliko je izrabljivanje roditelja u svemu ovome. To moja fondacija pokušava da spreči. A da ne pričam o činjenici da svaki novi udžbenik koji štampaju strani izdavači već postoji u nekom od oblika jer nova izdanja priprema i državno preduzeće Zavod za udžbenike i nastavna sredstva koji prati sve promene. To znači da su roditelji, kao poreski obveznici ove zemlje, već jednom platili izdavanje udžbenika koje radi zavod. Pokušavam da ispravim nepravdu da plaćaju knjige i drugi put, ali ne znači da ću uspeti nešto da promenim jer direktori škola imaju pravo da biraju udžbenike i pitanje je da li će izabrati besplatna izdanja koja ću ja da ponudim", ističe Kavčić.
Srbiji je neophodno veće ulaganje u obrazovanje
Ovim potezom, kaže, želi da podari svim đacima iste mogućnosti za napredak i podrži razvoj srpskog obrazovanja u kome vidi jedinu šansu za izvlačenje zemlje „iz duboke krize” i dovođenje u stanje da se nosi sa svetskom konkurencijom.
"Ono što je Srbiji potrebno je mnogostruko veće ulaganje u obrazovanje, što je politički gledano neisplativo, jer iziskuje daleko više novca, a rezultati se vide tek za oko tri decenije jer će tada generacije u koje se danas uloži svojim radom moći da doprinesu društvenom razvoju. Ali to je jedini način da postanemo ono što smo ranije bili i da naši ljudi umesto poluproizvoda za svetsko tržište prave gotove proizvode koji neuporedivo više vrede", kaže Kavčić.
On navodi dobar primer Italije koja ima desetak izdavača, ali se prosvetne vlasti na nekoliko godina odlučuju za samo jednog od njih koji štampa jedinstvene udžbenike za celu zemlju, a država pokriva troškove izrade školskih knjiga onim izdavačkim kućama koje su konkurisale, a nisu izabrane.
"Tako da se njima ne može dogoditi da roditelji prema izboru škole kupe deci jedan komplet udžbenika, a onda zbog zarade, đaci slušaju nastavu na daljinu organizovanu prema knjigama drugog izdavača", naglašava prof. Kavčić.
Autor osam patenata iz informacionih tehnologija
Inače, on je jedan od vodećih informatičara na planeti, autor osam patenata iz informacionih tehnologija koje je napravio na Hardvard i Karnegi Melon univerzitetu, na kom je i doktorirao i gde četiri katedre, zbog zasluga, nose njegovo ime. Ovaj Beograđanin je 1986. godine završio Matematičku gimnaziju u Srbiji, da bi potom kao jedan od najboljih učenika škole koja nosi titulu od nacionalnog značaja nastavio školovanje u Bohumu, gde je diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu. Doktorsku disertaciju je odbranio na Karnegi Melon univerzitetu, a sem na njemu, predavao je i na Harvardu i na Univerzitetu Havaji.
Živi na relaciji Ostin – Teksas – Beograd, a deo novca kojim je osnovao Fondaciju „Alek Kavčić” dobio je na osnovu rekordne sudske odštete za krađu intelektualne svojine u sferi informacionih tehnologija. U pitanju je pronalazak, koji je kasnije i razvio u svojoj doktorskoj disertaciji na Karnegi Melon univerzitetu, koji se od 2003. godine koristi za proizvodnju svih čipova za čitanje sa magnetskih memorija na planeti. Kako objašnjava za naš list, multinacionalna kompanija „Marvel tehnololis” je njegov patent nezakonito koristila u proizvodnji čipova, a posle sedmogodišnjeg spora presuđeno je da njemu i prof. dr Žozeu Mouri, njegovom mentoru na Karnegi Melon univerzitetu, uplati 750 miliona dolara.
"To je najveća odšteta koju je neki univerzitet dobio za nezakonito prisvajanje intelektualne svojine. Ne bih da govorim o raspodeli te novčane sume, ali deo novca koji je meni pripao želim da, kroz rad fondacije, iskoristim za razvoj Srbije, u kojoj sam stekao osnovna znanja", ističe Kavčić.
Pročitajte još:
