Američki predsednik Donald Tramp je, na iznenađenje javnosti, a pogotovo demokrata, potpisao četiri izvršne uredbe, još jedan paket pomoći, pre svega stanovništvu, vredan hiljadu milijardi dolara.
Tako je Tramp uredbama stao na put igri demokrata u Predstavničkom domu Kongresa koji pre letnje pauze nisu hteli da prihvate njegov predlog. Računica da će, ako naude najteže pogođenim građanima, zapravo nauditi Trampu ispostavila se kao pogrešna.
Dakle, nezaposleni će i dalje dobijati novčanu pomoć koja će, umesto dosadašnjih 600 dolara nedeljno, iznositi 400 dolara. Države će pokrivati 25 odsto troškova, a federalna vlada 75 odsto.
Oni sa godišnjim primanjima manjim od 100.000 dolara imaće pauzu u plaćanju poreza na prihode. Produženo je odlaganje naplate studentskih kredita, kao i moratorijum na izbacivanje stanara koji ne mogu da plate kiriju.
Trampove četiri mere – veliki aduti u kampanji
Ekonomista Zoran Grubišić smatra da je ovakav socijalni paket pomoći potpuno nekarakterističan za Ameriku.
„Za američki sistem funkcionisanja, njihovo tržište, za američke rezone, to jeste neobično, jer ovde ima značajne komponente socijalne politike. Očigledno da bez jedne značajne kategorije stanovništva, koja učestvuje u potrošnji, ne možete da izvučete privredu iz krize“, kaže za Sputnjik profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Ideja je, kako kaže, da se poveća agregatna tražnja i da se odlože sve poreske i druge obaveze koje imaju i privreda i stanovništvo i da se ravnomernije rasporedi taj teret.
Za ovaj novi paket biće potrebno hiljadu milijardi dolara u situaciji kada je američka privreda na kolenima, a BDP u minusu većem od 30 odsto. Na pitanje koliko to sve može da bude rizično, naročito imajući u vidu američko štampanje novca, Grubišić odgovara:
„Naravno da je rizično. Dugoročno, pitanje je da li će se postići efekti koji su željeni, a vi ste ipak povećali količinu novca u opticaju i možete da izazovete pritisak na tržištima. Ali, to je američki način - snažnim porukama pokušavaju da psihološki utiču na oporavak. Taj novac čak nije efektiva, nije odštampan novac. To su odobreni krediti do određenih limita i to je više digitalna ekonomija, nego što je efektiva“.
Kongresmeni pričaju, a predsednik deluje
Po oceni advokata Branka Pavlovića, dobrog poznavaoca američkih prilika, ove nove mere Trampu će biti vrlo veliki aduti u predizbornoj kampanji.
„Ukoliko to uspe da realizuje i ukoliko se pojavi kao jedina osoba koja brine o siromašnom svetu i omogućava da se kako-tako preživi, to će biti vrlo veliki adut za izbore. Kongresmeni i senatori pričaju, a građanin ne dobije ništa jer oni ne mogu da se dogovore, a onda predsednik reaguje pa građanin dobije nešto. Tako da je to, sve u svemu, pozitivan potez za Trampa“, slikovit je Pavlović.
On napominje da su se demokrate već oglasile povodom najnovijih mera tvrdnjom da oni u svojim saveznim državama, gde su na čelu, ne mogu sa 25 odsto da pomognu svojim sugrađanima u nevolji. Pritom su, nasuprot Trampovom paketu od hiljadu milijardi, predlagali, udvarajući se biračima, da on iznosi čak više od tri hiljade milijardi dolara.
„Oni ne bi da se zadužuju da bi mogli da tvrde da je njihova sposobnost rešavanja problema građana fenomenalna. To je jedna demagoška igra koja je, inače, sveprisutna u američkoj politici, ali ovoga puta mi se čini da će ići više na ruku Trampu“, mišljenja je naš sagovornik.
Ucena demokrata nije prošla
Kolumnistkinja „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović kaže da su demokrate u Predstavničkom domu Kongresa računale da su Trampa dovele u teži položaj time što nisu dali saglasnost na njegov novi paket pomoći od hiljadu milijardi dolara, pokazavši mu da oni kontrolišu taj dom i da mogu da ucenjuju predsednika.
Sigurno da bi nezaposleni Amerikanci teško primili vest da ne mogu više da računaju na pomoć države, bez koje bi teško mogli da prežive.
„Meni se čini da ako demokrate ne obore na sudu odluku da to uredbama može da se završi, da je Tramp to dosta vešto odigrao zato što je svima bilo jasno da je to bila ucena. Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi je čak rekla – znam koliko vam je užasno važno da produžite pomoć nezaposlenima, pokušaću da vas nateram da promenite svoju politiku, da vam pokažem da mi demokrate i pre nego što se promeni predsednik, možemo odlučujuće da utičemo na mere pomoći nezaposlenima“, napominje Smajlovićeva.
Demokrate su pokušale da zavrnu ruku Trampu, ali ništa naročito bitno se neće promeniti u proporcijama ljudi raspoloženih za Trampa, odnosno Bajdena. Na kratke staze, Tramp je dobro reagovao na ucenu Nensi Pelosi, smatra sagovornica Sputnjika.
Koliko se može verovati anketama
Nova anketa agencije Rasmusen pokazala je da Bajden i dalje ima veću podršku birača, ali da se ta razlika smanjila. Ranije je taj odnos bio 48 posto podrške anketiranih birača za demokratu Džoa Bajdena u odnosu na 42 odsto za Trampa, da bi sada to bilo 48 odsto prma 45 procenata.
Komentarišući taj podatak, Smajlovćeva kaže da je Rasmusen agencija koja je tradicionalno nešto naklonjenija republikancima i da se Tramp kod njih bolje kotira nego kod drugih, ali i napominje da je ta anketa rađena pre donošenja najnovijeg paketa mera podrške ugroženim građanima.
Smanjenje razlike američki analitičari povezuju sa činjenicom da je Tramp ponovo počeo da se pojavljuje na dnevnim konferencijama za štampu vezanim za Kovid, ali i zato što ima novog šefa kampanje koji ga je nagovorio da promeni stav prema epidemiji koja trenutno najviše narušava njegov rejting.
Smajlovićeva ipak podseća da su pre četiri godine sve ankete govorile da će Tramp da izgubi, pa im možda ne bi trebalo poklanjati previše pažnje.
„U anketama ljudi kažu i da misle da mnogo njihovih komšija i poznanika tajno namerava da glasa za Trampa, iako to neće javno da kažu. Računa se da postoji procenat građana koji zbog toga što su mediji strahovito nenaklonjeni Trampu ne vole da se u anketama izjašnjavaju kao njegovi glasači“.
Ljudi se, kaže ona, ne usuđuju da kažu ono što misle, jer je strahovit pritisak da se izjašnjavate na način koji je sada jedino dopušten, a to je da budete pristalica vrlo ofanzivne politike antirasizma.
A kada se uspostavi jedna takva politička linija, kao nekada kod nas ona partijska linija od koje se ne sme ni najmanje odmicati, onda skaču na svakoga ko još nije naučio taj novi jezik jednoumlja i to stvara osećaj zastrašivanja javnosti, zaključuje Smajlović.
