Na hodočašće dugo 1200 kilometara uputili su se Aleksandar Babić iz Prijepolja, Miloš Ajković iz Zete i Čedo Đačić iz Pljevalja.
Najduža litija nastaviće do Ostroga posle korone
Babić ne može da uđe u Crnu Goru, pa je vladika mileševski Atanasije, koji je hodočasnike blagoslovio pred polazak na put, savetovao da se litija zaustavi dok Crna Gora ne otvori granicu za državljane Srbije.
Podvižnici žale što ne mogu da nastave, jer su na samo 200 kilometara od konačnog cilja, manastira Ostrog.
Suze na Zlatiboru
Aleksandar Babić kaže da nema reči kojima se može opisati doček ove neobične litije u gradovima Srbije.
"Divan susret smo imali na Zlatiboru sa dobrim čovekom, preziva se Božović. Izašao je na kružni tok plačući, on je verujući čovek. Iako smo imali obezbeđen smeštaj na drugom mestu, nismo mogli da ga odbijemo, rekao je da moramo kod njega. Plakao je i rekao da nije dostojan da ide sa nama, nisam mogao da verujem da takviih ljudi ima", priča nam Babić.
Zvona na ulazu u Kraljevo
Priseća se i ulaska u Kraljevo, gde ih je dočekao zvuk crkvenih zvona, sveštenstvo i narod. Aleksanar žali što nije uspeo da zapamti imena i prezimena svih ljudi koji su ih dočekali, jer su tokom prolaska kroz Srbiju dobili reči podrške od mnogih.
"Jedan žena nam je rekla, vi nosite toliki blagoslov, da mi nismo dostojni da šetamo sa vama. Ja to ne osećam, mislim da su svi ljudi isti, jednaki i da tako treba da bude. U Kraljevu, jedna devojka nam se priključila, želela je da neko vreme ide sa nama, pratila nas je nekih 15 kilomatara prema Čačku i vratila se. Kristina, ona je primer svima nama, htela je da bude deo hodočašća , da nam da podršku, jako nas je to dirnulo".
Policijska patrola i bicikl za ćerku
Babić kaže da su na putu kroz Srbiju doživeli i neprijatnost, policija ih je zaustavila između Vrnjačke Banje i Kraljeva i poremetila im plan pešačenja za taj dan. Bio je očajan zbog toga, jer nije stigao da ćerki pošalje poklon za treći rođendan, bicikl koji bi kupio u Kraljevu i poslao kući autobusom.
"Držali su nas 45 minuta zbog provere dokumenata.To nismo doživeli nigde, ni dok smo prolazili kroz Bugarsku i Grčku, ali eto. Jedna patrola stala je ispred nas, a druga iza, sa rotacijom, zanimalo ih je kakva smo mi organizacija. Krst i ikona koje nosimo nisu ih zanimali, niti šta piše na zastavi koju nosimo".
Zahvaljujući dobrim ljudima iz Kraljeva, bicikl je ipak na vreme stigao u Prijepolje u kome smo i zatekli Babića kada smo ga pozvali.
Povratak u Mileševu posle korone
Druga dva učesnika ove neobične litije, kada uđu u zemlju u Crnu Goru, dve nedelje moraju da borave u karantinu.
Oni će tokom dana i krenuti put Crne Gore, takođe po savetu vladike Atanasija, ali će se vratiti u manastir Mileševu kada kriza sa virusom prođe i nastaviti putovanje dugo 1200 kilometara do velike svetinje.
"Pozdravljam svu braću u Crnoj Gori i Srbiji. Hvala još jednom svima na podršci. Daće Bog da stignemo pod Ostrog kada on uredi da sve bude kako treba. Jesmo umorni, noge su nam teške, u teškim smo bolovima, ali u veri smo mnogo jaki. Ne damo svetinje", poručuje Aleksandar Babić.
