Američki predsednik Donald Tramp je prvo najavio da će zabraniti Tik-tok u Americi, a potom „omekšao“ stav konstatacijom da nema ništa protiv toga da „Majkrosoft“ kupi Tik-tok, ali da to mora biti završeno za 45 dana.
On je to objasnio ocenom američkih bezbednosnih zvaničnika da bi aplikacija u vlasništvu kineske kompanije „BajtDens“ mogla da se koristi za prikupljanje ličnih podataka Amerikanaca za račun kineske države, iako su Kinezi to demantovali i najavili da im je namera da i dalje ostanu na američkom tržištu.
Amerikanci mogu da špijuniraju druge, drugima se to ne može
Nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Amerike Milan Mišić smatra da u ovom obračunavanju Trampa sa Tik-tokom ima od svega po nešto i ekonomskog rata i političkog nadgornjavanja i tehnološke utakmice i to sve u vreme predizborne kampanje.
„Tik-tok je društvena mreža koja je važna zbog činjenice da u ovom momentu ima dve milijarde korisnika u svetu, a njena specifičnost je to što korisnicima omogućava da gledaju, odnosno da prilažu sopstvene video-zapise koji se najčešće opisuju kao malo ’uvrnuti‘ i ne smeju da budu kraći od tri ni duži od 15 sekundi“, objašnjava za Sputnjik Mišić, koji je dobar poznavalac novih informacionih tehnologija.
„Kada je reč o političkoj dimenziji ovoga slučaja, ona je deo šireg konteksta sučeljavanja Amerike i Kine, odnosno uspona Kine u svim oblastima, od ekonomskog, vojnog, pa i Kine kao ’meke sile‘ i Amerike koja nastoji da takvu Kinu obuzda“, ističe naš sagovornik.
On napominje da je Tik-tok prošle godine zabranjen u Indiji sa obrazloženjem da su problem njegovi sadržaji koji su često na ivici pornografskih, a da ta mreža takođe ima problema i u Australiji. To, kako kaže, nije iznenađenje, jer upravo tu ima najviše korisnika.
U slučaju Amerike i Kine, on smatra da je Tik-tok deo šireg konflikta, gde i jedni i drugi imaju svoje argumente. Amerikanci tvrde da će podaci korisnika koji se preuzimaju biti zloupotrebljeni, dok Kinezi tvrde da su oni na serverima koji su u Americi i Aziji van Kine i da neće biti stavljeni na korišćenje kineskoj državi.
Objašnjavajući otkud nervoza američke administracije zbog Tik-toka, Mišić ističe da se američka moć i kontrola interneta na neki način diversifikuje pojavom novih velikih kompanija, od kojih najveći deo dolazi upravo iz Kine.
Mišić podseća na kineski plan da do 2025. postanu samostalna tehnološka sila, koji sadrži i ambiciju da u mnogim oblastima preteknu Ameriku. Tako je i deo zapleta sa „Huavejom“ u tome što je to vodeća kompanija po pitanju tehnologije nove generacije, 5G mreže, koja će biti primenjena bez obzira na sve teorije zavere koje su u opticaju.
Na pitanje koliko je „Majkrosoft“ zaista zainteresovan za kupovinu Tik-toka, pogotovo s obzirom na zvaničan stav Pekinga da će uslediti kontramere i da bi to kompaniju moglo da košta na drugim tržištima, Mišić odgovara da mu je čudan taj interes „Majkrosofta“.
On napominje da „Majkrosoft“ ima sasvim drugačiji korporativni profil, čija se profitabilnost u ovom trenutku zasniva pre svega na servisima drugih kompanija i na korišćenju klauda. On nije na društvenim mrežama kako su to Fejsbuk i Gugl, podvlači naš sagovornik.
Uprkos tome što Kinezi kažu da ne žele da prodaju Tik-tok i odustanu od američkog tržišta, Mišić veruje da je i kineski vlasnik te društvene mreže u dilemi.
Rizici po njega su da ti pojedinačni slučajevi postanu talas i globalni problem koji će uticati na njihov biznis i profitabilnost.
Tik-tok — nastavak ekonomskog rata Amerike i Kine
I politikolog Aleksandar Pavić, dobar poznavalac američke političke scene, smatra da je stav Trampa prema Tik-toku slika i prilika ukupnih odnosa dve zemlje i rata koji je Tramp poveo protiv Kine u nastojanju da suzbije njen rast.
Pavić smatra da ovo nije slučaj sa zloupotrebom podataka kakvim bi Tramp da ga predstavi, jer američki tehnološki giganti zloupotrebljavaju mnogo više podataka i dele ih sa američkim obaveštajnim službama, nego što to radi ijedna druga zemlja na svetu.
„Oni su poslednji koji tako nešto nekome mogu da prebacuju“, kaže sagovornik Sputnjika.
Po njegovoj oceni, pozadina ove priče je nastavak ekonomskog rata koji je Amerika započela sa Kinom.
Jednostavno, kineska firma je postala vrlo prisutna na američkom tržištu, gde ima oko 100 miliona korisnika, pa je Amerika rešila da pod izgovorom navodne krađe podataka eliminiše konkurente.
„Kinezi su svesni toga i zato su javno upozorili da ono što Amerikanci rade sa Tik-tokom može da se desi nekoj američkoj firmi na nekom stranom tržištu pod izgovorom da je ona pretnja za njihovu nacionalnu bezbednost. Prozreli su Kinezi tu igru, a ni ’Majkrosoft‘ nije oduševljen time da bude kupac. Zna da to može loše da se odrazi na njegovo prisustvo na kineskom tržištu koje im je važno, da će Kinezi smatrati da su oni deo reketiranja velike kineske firme“, objasnio je sagovornik Sputnjika.
Na pitanje u kojoj meri je na ovakav stav američkog predsednika prema Tik-toku uticala činjenica da su korisnici te aplikacije Trampu pokvarili posao na predizbornom mitingu u Talsi, kada je umesto očekivanih nekoliko stotina hiljada pristalica, koji su posredstvom te mreže poslali lažne prijave, miting održan pred samo 6.000, Pavić kaže da ga je to sigurno iznerviralo. Dodaje, međutim, da su mnogo gore prestupe protiv njega učinili Tviter, Gugl koji je optužen da menja algoritme da bi odmogao Trampu.
Trampovo pokazivanje mišića
Veća pretnja Trampu i njegovoj kampanji dolazi od američkih tehnoloških giganata, jer je vrh tih kompanija i njihova poslovna kultura levo liberalna, gde su konzervativci retka, gotovo zabranjena vrsta. Zato mu je Tik-tok mala pretnja u odnosu na Fejsbuk, Gugl, Tviter, objašnjava naš sagovornik.
On čak smatra da Trampova netrpeljivost prema Tik-toku može da mu pomogne u kampanji da hrani narativ koji „gura“ još od 2016, da će on biti taj koji će se obračunati sa Kinezima i da je on taj koji će sa njima da izađe na kraj.
„Ovo jeste još jedno pokazivanje mišića prema Kinezima, a jedan od uspeha Trampa za vreme njegovog mandata je da su porasla negativna osećanja Amerikanaca prema Kinezima i da je kod većine Amerikanaca prevladalo mišljenje da im Kina predstavlja glavnu pretnju. Možda računa da može da dobije predizborne poene upravo na tome, da je još jednom pokazao zube Kinezima“, kaže Pavić za Sputnjik.
