Neko će nakon otvaranja ove vesti, kada se rečenici pridoda da je u pitanju elektronski sport — video-igra PES, samo slegnuti ramenima i možda zažaliti što je otvorio vest koja se ne poklapa sa prvobitnom asocijacijom čitaoca.
Sem što je nemoguće da se bude šampion u bilo kom sportu u vreme kada ni na jednom kutku sveta profesionalni takmičarski sport praktično ne postoji, vest da je Srbija šampion ipak je tačna. Srbija je šampion evropske Lige nacija u video-igri PES. Marko Roksić Roksa i Stefan Kepa Stefanović doveli su Srbiju na tron prestižnog takmičenja u fudbalskoj video-simulaciji.
Srbija — fudbalska nacija, nacija košarke, vaterpola, tenisa… Zemlja sporta!
„Srbija je zemlja koja ne voli toliko košarku koliko voli da pobeđuje“, ovim rečima Nikola Jokić, proslavljeni srpski košarkaš, opisuje želju da budemo najbolji u svim sportovima i da se iskrena narodna radost može videti samo kada nam osvetlaju obraz naši sportski junaci i junakinje. Srbija je zemlja sporta, ne samo košarke. Bilo je momenata „nekada davno“, u vremenu pre korone, kada se sportski program morao kombinovati, jer se u isto vreme igrao teniski meč, košarka, vaterpolo i fudbal. Danas u uslovima epidemije samo sa velikom nostalgijom možemo da se sećamo tog doba, kada nam je sport bio razonoda zbog koje smo se ponekad nervirali.
Džojstik — sinonim za moderni elektronski sport
Svidelo se nekome ili ne, generacija milenijalaca prva je odrastala u vreme mogućnosti igranja video-igara na naprednom tehnološkom nivou. Internet je omogućio da granice u virtuelnom svetu ne postoje, broj takmičara u video-igrama se povećava iz godine u godinu, dok je industrija video-igara jedna od najvećih na svetu. Dečak od 16 godina pobedio je u popularnoj igri „Fortnajt“ i osvojio nezamislivih tri miliona dolara. Nagradni fondovi u „gejming industriji“ prevazilaze čak i nagrade u sportu, koje su već na meti kritika kao nerazumne. Imajući u vidu da niko ne može da predvidi koliki će biti rast i razvoj industrije video-igara u narednih deset godina, današnje brojke obećavaju da u narednih nekoliko godina industrija video-igara može da pretekne sport po takmičarskim nagradama. Utoliko je potrebno i više ceniti to što Srbiju u elektronskim sportovima predstavljaju momci koji su najbolji na svetu i pored ogromne konkurencije. I ne zvuči loše mogućnost da u doba kada je sport praktično zabranjen, možemo da gledamo na primer utakmicu Srbija—Hrvatska, koju sa velikim umećem, znanjem i ljubavlju prenose komentatori video-igara.
