Najpre je na pravoslavnom groblju u Dvoru u prisustvu delegacije SNV predvođene Pupovcem služen parastos ispred masovne grobnice, u kojoj su bile sahranjene 64 osobe sa teritorije ove opštine, ubijene od 4. do 13. avgusta 1995. godine, od kojih većina u izbegličkoj koloni i posle završetka operacije „Oluja".
Potom je održana komemoracija kod osnovne škole u Dvoru, gde je 8. avgusta pre 25 godine ubijeno 9 ili 10 osoba iz psihijatrijske bolnice i doma za stare u Petrinji, koje su dovedene u Dvor, od kojih su svega dve identifikovane, prenosi Tanjug.
„Dok su ratna stradanja Hrvata priznata i ozvaničena u komemoracijama, a i progonstvo završili povratkom, a mnogi odgovorni Srbi za počinjene zločine nad njima kažnjeni, to se ne može reći za ratna stradanja i progonstvo Srba. Ratni zločini nad Srbima retko su kažnjeni, posebno u ’Oluji‘ i nakon nje...Mislimo da je vreme da se nakon 25 godina to treba osvetliti i osvestiti zašto se to dogodilo i kolika je šteta ne samo za Srbe u Hrvatskoj, već samu Hrvatsku. Mislimo da je nužno da se prema Srbima treba zaustaviti širenje akata mržnje i nasilja i početi graditi društvo u toleranciji i poštovanju različitosti“, naglašeno je u izjavi sećanja SNV-a.
Načelnik opštine Dvor Nikola Arbutina ukazao je da su na pravoslavnom groblju u Dvoru, gde je služen parastos, bila 64 tela, od kojih je 41 predano porodicama, a 23 se i dalje nalazi na ovom groblju.
Podsetio je da su na arealu osnovne škole u Dvoru ubijena hendikepirana lica i to na nekoliko metara od Unprofora.
„Prošlo je 25 godina i nema odgovora ko je to uradio. Koliko treba da čekamo na odgovor ko je ubio hendikepirane ljude i ljude koji su bili samo na svom kućnom pragu“? upitao je on.
Vesna Teršelić iz organizacije „Dokumenta“ pozvala je hrvatske vlasti i pravosuđe da nastave sa istragom i procesuiranjem ratnih zločina, koji je posebno spor u vezi sa akcijom „Oluja“, ali i Upravu za nestale, kako bi ubrzali ekshumaciju i identifikaciju stradalih.
Ocenila je da se sada odlaskom Borisa Miloševića u Knin događa iskorak, kao i kada se očekuje hoće li na mestu zločina u Gruborima, kako je najavio ministar branitelja i predsednik Hrvatske, odati počast civilnim žrtvama.
„Mislim da je neprimereno da se ove godine jedno od odličja dodeli generalu koji je optužen za zločine u BiH. Drago mi je što živimo u vreme u kojem se otvara perspektiva kada se više pažnje može posvetiti mirnoj reintegraciji. Nadam se da ćemo naći snage da okončamo na simboličnom nivou Drugi svetski rat i domovinski rat“, poručila je ona.
Pupovac je kazao da se ne smeju zaboraviti zločini sve dok ne čujemo reči koje će utešiti najbliže onih koji su stradali, dok se ne bude sudilo onima koji su počinili zločin.
„Moramo se osvestiti da su ubijani ljudi u izbegličkoj koloni, ali i posle akcije ’Oluja‘. Posebno teško je bilo ubijanje psihijatrijskih pacijenata, pored kojih su bili predstavnici međunarodnih snaga koji je trebalo da ih zaštite, ali to nisu učinili, kao i drugi koji je trebalo da učine sve da ne dođe do egzodusa. Oni koji su imali moć, nisu se odlučili za to“, kazao je on.
Pupovac je ukazao da su među žrtvama zločina u osnovnoj školi jedna Srpkinja koja je bila invalid u kolicima i Hrvatica malog rasta, koje su bile kao dve sestre i koje su zajedno ubijene.
„Sahranjene su u Petrinji, gde je grobno mesto napravljeno tako da su dva krsta jedan pored drugog. Neka to bude simbol načina na koji ćemo se mi sećati ratnih patnji ’90-ih godina u Hrvatskoj i na drugim mestima. Neka to bude simbol koji će pokazati kako su oni koji su stradali bili mahom nemoćni. Ne znam da li oni sa kojima radim gotovo 30 godina mogu podneti moralnu težinu takvih činova. Ne znam, ali verujem da svaki čovek, svaki ratnik, političar i svaki sveštenik ima duboki moralni osećaj kada se suočava sa takvim činjenicama“, kazao je on.
Pupovac je rekao da ništa ne može te zločine opravdati, ni priča o naciji, državi, ni o tome kakav je onaj drugi, šta nam je učinio onaj drugi, što se neretko čini u službenim govorima.
Ispred ulaznih vrata osnovne škole u kojoj se dogodio zločin nad hendikepiranim licima, po završetku komemoracije položene su ruže.
Pročitajte još:
