Ekonomista Dejan Jovović, koji je svojevremeno bio glavni pregovarač za bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini u regionu Jugoistočne Evrope, na osnovu kojih je nastala CEFTA, smatra da je region Zapadnog Balkana posustao u daljoj ekonomskoj integraciji i da danas u okviru CEFTA postoji više vancarinskih barijera nego sa bilo kojom trećom zemljom.
Može li Poslovni savet što ne može CEFTA
Pitanje je da li će se tu nešto promeniti i pod udarom problema koje je privredi napravila koronakriza, jer su pojedine članice do sada pokazale kako znaju da ekonomiju upregnu u politiku i da rade u korist štete svojih građana. Ne treba dalje ići od prištinskih taski na srpsku robu kupljenu van teritorije Kosova i Metohije, koje su uz pritiske međunarodne zajednice skinute tek posle 18 meseci.
Dogovor na video-samitu lidera Zapadnog Balkana , po oceni Jovovića, nije doneo ništa novo što već nije dogovoreno na poslednjem sastanku CEFTA, u decembru prošle godine, u Tirani.
Nije ništa sporno da se formira Poslovni savet, kaže Jovović, ali i napominje da se stalno nešto nadograđuje, ali se potom ništa ne dešava.
„Postoje, dakle, inicijative u okviru CEFTA. I o tome što je sada dogovoreno bilo je reči na poslednjem sastanku Mešovitog komiteta CEFTA u decembru prošle godine u Tirani, kada je Albanija predsedavala CEFTA sporazumom. Nekih pomaka nema, a ima mnogo inicijativa, a ni to ne valja jer kada se množe inicijative sve se rasprš", kaže naš sagovornik koji se zalaže da se radi na već ranije dogovorenim inicijativama.
Šta je sa sporazumima iz Tirane
On podseća da je u Tirani potpisano čak šest sporazuma s ciljem da otvore put za dalju liberalizaciju, olakšavanje trgovine i slobodan protok ljudi, robe i kapitala. Jedan od tih sporazuma odnosio se i na znatno lakši carinski postupak na CEFTA tržištu i manje čekanje kamiona s robom na granici, što je jedan od parametara koji bi pratio i Poslovni savet čije je formiranje najavljeno na jučerašnjoj videokonferenciji.
Taj savet bi treablo da čine predstavnici 12 najvećih kompanija u regionu koji bi pratili razvoj regionalne saradnje, postignute rezultate i pomake na uklanjanju barijera, što bi potom trebalo da bude jedan od osnoiva za dalju akciju. Izabrala bi ga zajednička regionalna komora koja okuplja svih šest nacionalnih komora i predstavlja oko 400.000 preduzeća.
Ima i zamki
Ekonomista Božo Drašković smatra da ta ideja nosi i određene zamke, s obzirom na to da bi savet činili predstavnisi 12 najvećih kompanija.
„Postavlja se pitanje da li to istovremeno znači jedan nukleus kartelizacije tržišta, jer se može događati da predstavnici kompanija koji čine Poslovni savet, a kompanije po prirodi stvari rade u svom interesu, mogu zapravo praviti kartel za usmeravanje ekonomske politike u interesu ravnoteže tih kompanija, ali ne i čitavog regiona i njegovg razvoja“, upozorio je profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Drašković, uz to, napominje da su najveće kompanije ovde uglavnom u rukama stranaca, što onda otvara pitanje na koji način će i sa kojom strategijom te filijale davati poslovne savete.
„Meni se čini da bi bilo bolje da su objedinili naučno-istraživačke centre u oblasti ekonomije da oni istražuju probleme i mogućnosti i da daju savete za mere za poboljšanje položaja i saradnje zemalja Zapadnog Balkana“, kaže ovaj ekonomista koji se na kraju pita šta je onda sa CEFTA sporazumom koji upravo predviđa slobodnu trgovinu, smanjenje taksi, odnosno carina i slobodan promet robe i usluga u regionu Zapadnog Balkana.
Drašković sumnjičavo ukazuje na odomaćenu praksu u regionu da kada god bi nekome iz političkog ili ekonomskog razloga odgovaralo da krši pravila CEFTA sporazuma, on je to i radio.
