On dodaje da već postoje kontigenti NATO vojske u baltičkim zemljama, a u Poljskoj se raspoređuju sistemi za protivraketnu odbranu, jedinice i formacije američkih snaga. Isto se odnosi i na južni bok – Bugarsku, Rumuniju itd.
Prema njegovim rečima, aktivnost američke vojske i drugih NATO zemalja na granicama Rusije se povećava i to je zabrinjavajuće.
„U svakom slučaju, ovaj polukrug oko Rusije ne samo da ne slabi, već dolazi i do postepenog povećanja kontingenta. To je praćeno porastom antiruske histerije, porastom broja manevara i različitim provokacijama. U isto vreme, američke strateške bespilotne letelice vrše izviđanje, prate situaciju na Krimu, Kavkazu i u drugim ruskim regionima. Sada se ta opasnost, koja postoji najmanje pola veka, preselila blizu naših granica“, kaže Kotenok.
Međutim, prebacivanje američke vojske u Poljsku moglo bi da dovede do kršenja dogovora Rusije i NATO-a iz 1997. godine, koji zabranjuje zapadnom savezu da razmešta dodatne trupe na istoku Evrope. Po tom dogovoru, potpisanom u Parizu, Alijansa se obavezala da neće razmeštati krupne vojne formacije i taktičko atomsko oružje na teritoriji novih država-članica. Drugim rečima, taj dokument zabranjuje stacioniranje značajnijih vojnih snaga u Centralnoj i Istočnoj Evropi, u blizini ruskih granica.
Hoće li Nemačka napraviti zaokret ka Rusiji?
Amerikanci trenutno u Nemačkoj imaju više vojnika nego u bilo kojoj drugoj državi na svetu osim u Japanu, gde se nalazi 50 hiljada američkih vojnika.
Na Nemačkoj teritoriji trenutno je raspoređeno pet od sedam američkih garnizona u Evropi, dok su ostala dva u Italiji i Belgiji. Sedište američke vojske nalazi se u Visbadenu, malom gradu nedaleko od Frankfurta, a sedište snaga američkih marinaca je u gradu Beblingenu na jugozapadu zemlje. Američke vazduhoplovne baze nalaze se u Ramštajnu i Špangdalemu. Pored toga, veruje se da se u nemačkoj vojnoj bazi u Bihelu nalazi do 20 američkih nuklearnih bojevih glava.
Stručnjaci kažu da su ovi potezi Vašingtona u skladu sa američkom doktrinom obuzdavanja Rusije i ističu da Rusija nema nameru da bilo koga napada, a ponajmanje da ratuje sa Nemačkom.
„Nemačka i Evropa danas nisu ugrožene, niti se suočavaju sa pretnjom. Sve priče o pretnji od strane Rusije su mit. Rusija ne planira da ratuje sa Nemačkom ili da vrši pritisak. Ništa ne ugrožava bezbednost Nemačke, ali, kako se kaže, uvek morate imati dobro opremljenu vojsku i zbog toga će Nemačka morati da troši više novca na svoju odbranu. Moguće je da će sada, bez američke podrške, Nemačka biti u stanju da preusmeri svoju spoljnu politiku i napravi zaokret ka Rusiji, i da neće slediti američku spoljnu politiku usvajajući sankcije koje su korisne SAD, a ne Nemačkoj. Možda će Nemačka i Rusija zajednički rešiti neka pitanja evropske bezbednosti i pitanja saradnje, ne obazirući se na SAD“, kaže politikolog Oleg Glazunov.
Kremlj je saopštio da se Rusija neće mešati u odnose između Vašingtona i Berlina, ali da Moskva nikada nije krila da što je manje američkih vojnika na evropskom kontinentu to je mirnije u Evropi.
Politička i vojna kontrola Evrope
Šef Pentagona je saopštio da će vratiti kući oko 6.400 vojnika, dok će njih 5.600 biti raspoređeno na rotacionoj osnovi u zemljama NATO-a – Italiji i Belgiji, dok u budućnosti Vašington može da razmesti dodatne snage u Poljskoj i baltičkim zemljama.
Ruski vojni analitičari pretpostavljaju da je Italija je odabrana kao privremena opcija, jer se tamo nalazi prilično velika vazdušna baza, dok će Belgija najverovatnije biti stalna baza, s obzirom da je Amerikancima potrebna mogućnost da vrše političku i vojnu kontrolu nad Zapadnom Evropom. Belgija je u tom smislu idealna varijanta, tim pre što se u Briselu nalazi sedište NATO-a, a ta zemlja se graniči sa Francuskom i Nemačkom.
Pored toga, smatraju ruski stručnjaci, u Belgiji je slaba centralna Vlada koja teško da će ikada zatražiti od Amerikanaca da napuste zemlju.
Akcenat na Belgiji još jednom potvrđuje sumnje da cilj SAD u Evropi nije da zaštiti Stari kontinet od pretnji, već kontrola te teritorije. Tragedija Evrope je u tome što njeni lideri zapravo pomažu Vašingtonu i rade za američke nacionalne interese, često zanemarujući svoje.
Ova odluka podelila je i američke političke krugove. Deo njih to vidi kao „šamar prijatelju i savezniku“, ali i kao „veliku grešku“ i „poklon Kremlju“. Pojedini američki zvaničnici smatraju da će to oslabiti pozicije SAD u suzbijanju „agresije“ Kremlja u Evropi.
Donald Tramp, međutim, smatra da Amerika ne treba da štiti Nemačku od Rusije, kad već ta zemlja plaća Rusiji milijarde dolara godišnje za energente, dok je prekoračuje dvoprocentnu uplatu u budžet NATO-a.
