Idemo na more – sa trotoara
Ispred galerije, na trotoaru stoji suncobran, da privuče pažnju. Pravu postavku čini ono što je u galeriji: more.
„Suncobran i ostali rekviziti su tu dok je galerija zvanično otvorena. Ali, pravo vreme za posmatranje je kada je zatvorena, kada padne mrak, jer se tada vidi pun efekat talasa koji se stvaraju na pritisak dugmeta“, otkriva za Sputnjik Andrej, popularni Pijanista, koji ne prestaje da iznenađuje svojim umetničkim akcijama.
Ovaj arhitekta, slikar i ulični stvaralac autor je i murala koji krase mnoge fasade Beograda. O njegovoj neobičnoj četvrtoj samostalnoj izložbi „Idemo na more: Varljivo leto ’20“, razgovaramo ispred beogradskog MOME, grafita na jednoj trafostanici.
Duboka simbolika vode
„Idemo na more jer nas more more. Nažalost ili na sreću, ove godine zbog svega što se dešava moramo da budemo na trotoaru ili na ulici gde se sada nalazimo. Ovaj suncobran i to što stoji ispred galerije nije deo postavke, služi samo da privuče pažnju. Postavka je more unutar galerije. Najbolje je posmatrati ga kad padne mrak, tad se oseti pun efekat talasa koji se stvaraju na pritisak dugmeta.“
Šta predstavlja ovo more?
- More je nepredvidivo, more su emocije, more je bura, more je mirno more... Ali, more su i more, koje nas more. Svi naporno radimo cele godine i od detinjstva znamo da je nagrada za to godišnji odmor i odlazak na opuštanje: na more. Danas je pitanje da li je to more na koje fizički nećemo moći da odemo ili ono, usled problema, više i ne postoji kao mesto za opuštanje i odmor. Velika je i duboka ta simbolika vode, ona nikada nije dva puta ista i to je nešto što može da se razume i kroz ovaj rad. Sve to ide u više slojeva, poput slojeva najlona koji se pomeraju...
Danas bi i Dišan bio ulični umetnik
Kako plivaju posetioci izložbe, a kako njen autor?
- Jedan moj rad – plivač koji pliva uzvodno na reci Savi predstavlja borbu za kulturu. Ti si zapravo stalno u mestu, a ako nisi u mestu onda ideš unazad. Jer, koliko god brzo da plivaš, matica je toliko jaka da ne možeš da je pobediš. A kad je reč o posetiocima, nadam se da ih moji radovi inspirišu da i oni nešto urade, da plivaju. Jer, rad je namenjen svima onima koji su na ulici, budući da se sa ulice jedino i posmatra, u galeriju se ne ulazi. Važno je to istaći jer na ulici nema dodvoravanja, tu jednostavno radiš ono što hoćeš. I to je tvoj rad, tvoja poruka. Slobodan si u svom izrazu. Sećam se da je u knjizi „Šta gledaš“, njen autor, inače dugogodišnji direktor Galerije Tejt u Londonu, zapisao je da bi Marsel Dišan, da je kojim slučajem živ, danas bio ulični umetnik.
Beograd, grad koji ima duha
Po slobodnom izboru ulični umetnik, po profesiji arhitekta... Ko je dominantniji?
- Sve je to jedno. Arhitektura i ulična umetnost su usko povezane. Oni koji su završili arhitekturu to znaju. Ulična umetnost je zapravo prisutnost, potvrda koliko je grad živ.
Zašto i dalje verujete da je Beograd, u kome ovih dana talasa ovo vaše umetničko more, najlepši grad na svetu?
- Zato što ovaj grad ima duha. I taj duh ne može da mu se ubije, ni uzme. Znamo šta je sve preživeo, ali se nadam da će on uspeti da se izbori sa tim nedaćama.
