Zbog pandemije virusa korona, turske vlasti su ograničile broj vernika koji će prisustvovati prvom namazu na 1.453 osobe, što simbolizuje godinu kada su Turci pokorili Konstantinopolj. Oko 500 vernika će obaviti namaz u Aja Sofiji, dok će se ostali moliti napolju na pet molitvenih mesta pored džamije.
Na 11 mesta će biti formirani kontrolni punktovi gde će se vernicima meriti temperatura pre molitve. Maske su obavezne. Mesto će obezbeđivati oko 20.000 policajaca, a biće prisutno i 736 lekara, više od 100 vozila hitne pomoći i sanitetski helikopter.
Državni savet Turske, viši administrativni sud zemlje, 10. jula poništio je odluku iz 1934. godine o pretvaranju Aja Sofije u Istanbulu u muzej.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan potpisao je ukaz kojim se Aja Sofija pretvara u džamiju u kojima se mogu služiti molitve.
Saopšteno je da će hrišćanski mozaici na zidovima Aja Sofije biti tokom muslimanske molitve prekriveni zavesama.
Crkva Svete Sofije je sagrađena 537. godine, a u džamiju je pretvorena 1453. godine, odmah pošto su snage sultana Mehmeda Osvajača razorile, zauzele i opljačkale Konstantinopolj, današnji Istanbul.
Saopšteno je da će hrišćanski mozaici na zidovima Aja Sofije biti tokom muslimanske molitve prekriveni zavesama.
Crkva Svete Sofije je sagrađena 537. godine, a u džamiju je pretvorena 1453. godine, odmah pošto su snage sultana Mehmeda Osvajača razorile, zauzele i opljačkale Konstantinopolj, današnji Istanbul.
Pet vekova kasnije, 1935. godine, tokom proevropske reforme Turske koju je predvodio Ataturk, pretvorena je u muzej. Aja Sofija je na spisku svetske kulturne baštine organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO).
Odluka o pretvaranju Aja Sofije u džamiju izazvala je kritike širom sveta, posebno u Grčkoj, koja vizantijski period smatra delom svoje istorije i kulture.
