Uprkos teškoj epidemiološkoj situaciji i sve većim protivrečnostima sa glavnim trgovinskim partnerom Kine, Sjedinjenim Državama, sve veći broj stranih investitora preferira kineski državni dug kao najpouzdaniji način ulaganja.
Kinesko tržište državnog duga jedno je od najvećih na svetu. Udeo stranih investitora i dalje nije velik: nešto više od 4 odsto. Ali tempo kojim strani investitori grade svoj portfelj kineskih državnih obaveznica je impresivan. Dok su u martu ove godine stranci držali ove obaveznice za 2,26 triliona juana, sada su već na 4,3 triliona.
Nizak ukupni udeo stranih vlasnika kineskih državnih obaveznica posledica je činjenice da je bilo teško ući na kinesko tržište sve do sredine 2017. godine: tada je pokrenut program „Bond konkekt“, koji omogućava stranim investitorima da ulažu na tržište obaveznica kontinentalne Kine putem tržišta Hongkonga. To što nije bilo potrebe za otvaranjem zasebnog trgovinskog računa u kontinentalnoj Kini uveliko je pojednostavilo proces ulaganja.
Jača poverenje u kineske hartije od vrednosti
Pasivnim investitorima koji više vole da ulažu u indekse, pristup kineskom tržištu zapravo je postao lakši prošle godine, kada su državne obaveznice, kao i hartije od vrednosti nekih kineskih državnih banaka, uključene u agregatni indeks „Blomberg Berklis“. Godinu dana kasnije kineske obaveznice su uključene i u indeks JP Morgan. Svi ovi koraci su doveli do toga da je udeo stranih vlasnika kineskog državnog duga u juanima, počeo da raste dvostruko bržim tempom.
Ali rast se naročito ubrzao u vreme kada je kinesku ekonomiju pogodila epidemija virusa korona. Na prvi pogled, ovo može izgledati nelogično: zašto pozajmljivati novac nekome čija se finansijska situacija pogoršava? Budući da je epidemija zahvatila ne samo Kinu, već skoro sve zemlje sveta, kriza se širi po čitavoj svetskoj ekonomiji i investitori počinju da upoređuju: koja zemlja se bolje nosi sa situacijom i nudi najpovoljnije uslove za investiranje. Dok su SAD, Evropska unija, Japan i niz drugih razvijenih zemalja odjednom iskoristile svu svoju „ekonomsku municiju“, spuštajući kamatne stope do nule ili čak negativne vrednosti, Kina se i dalje drži umerene monetarne politike i pokušava da stimuliše ekonomiju fiskalnim merama. Kao rezultat toga, desetogodišnje kineske državne obaveznice sada nude prinos od 3,118 odsto, dok prinos na američke obaveznice sada iznosi samo 0,597 odsto, na japanske 0,023 odsto, na nemačke -0,515 odsto. Istovremeno, investitori vide kako se kineska ekonomija uspešno nosi sa posledicama epidemije. To jača njihovo poverenje u pouzdanost kineskih hartija od vrednosti, rekao je za Sputnjik rukovodilac Centra za svetske finansije Instituta za svetsku ekonomiju i finansije na Akademiji društvenih nauka Kine Liu Dungmin.
„Mislim da je glavni razlog što se Kina dobro nosi sa posledicama epidemije. Trenutno se ekonomska moć Kine povećava. Stoga određeni finansijski proizvodi postaju stabilniji. Istovremeno, vidimo da je prinos po kineskim državnim obaveznicama značajno veći nego na sličnim hartijama od vrednosti u zapadnim zemljama, koje su, s jedne strane, snažnije pogođene epidemijom. Sa druge strane, ekonomije ovih zemalja su se razvijale duži niz godina znatno sporije od Kine. Kao rezultata toga, vidimo jako niske, nulte, pa čak i negativne kamatne stope. Stoga kineski dug postaje sve privlačniji za ulaganje.“
Rast BDP Kine u drugom kvartalu
Prema ekonomskoj statistici koju je Kina objavila za drugi kvartal, BDP je porastao za 3,2 odsto, što je značajan skok u odnosu na pad od 6,8 odsto u prvom kvartalu. Ulaganja u osnovna sredstva tokom šest meseci pala su za 3,1 odsto, dok je u prvih pet meseci ovaj pokazatelj bio dvostruko lošiji: minus 6,3 odsto. Istovremeno, ulaganja u visoko-tehnološke industrije su, naprotiv, porasla za 6,3 odsto. Prema mišljenju stručnjaka Lija Dungminga, kineskim vlastima je takođe korisno da imaju više stranaca koji drže kineski javni dug, jer to povećava efektivnost upravljanja.
„Mislim da, osim državnog duga, još možemo da ponudimo investitorima iz inostranstva obaveznice lokalnih uprava. I pozdravljamo kupovinu državnih obaveznica od strane stranih investitora na međubankarskom tržištu, tako da kineski dug države i lokalne samouprave postaju sve sigurnije aktive u očima međunarodnih investitora. Za nas je, bez sumnje, vrlo korisno da se poveća udeo stranih investitora među vlasnicima kineskih obaveznica. Jer, sa jedne strane, to igra pozitivnu ulogu u internacionalizaciji juana, a sa druge strane pokazuje kvalitet upravljanja. Ako možemo povećati udeo stranih investitora među vlasnicima naših dužničkih hartija od vrednosti, tada pomažemo vlastima da poboljšaju upravljanje dugom. Tek kada naučimo dobro da upravljamo dugom, tada će potražnja za tim proizvodima porasti — državni dug i dug lokalnih vlasti od strane investitora iz inostranstva.“
Obaveznice lokalnih uprava sada igraju važnu ulogu u oporavku ekonomije od posledica krize. U prvih pet meseci 2020. godine lokalne vlasti su izdale 3,2 triliona juana obaveznica. Novac bi trebalo da ode na izgradnju „nove infrastrukture“: 5G mreža, centara za podatke, pametnih fabrika i tako dalje. Prema ukupnoj godišnjoj kvoti koju je odobrila centralna vlada, ove bi godine moglo biti izdato 4,73 triliona juana takvih hartija od vrednosti.
Pročitajte i:
- Korona je pokazala: Zakon džungle i dalje važi, jedini spas – jaka država
- Novi svetski finansijski poredak: Koliko smo blizu krahu dolara /video/
- Radnici kod kuće, roboti u fabrikama: Kako čelnica Evropske banke vidi šta nas čeka posle pandemije
- Istraživanje koje ruši predviđanja UN: Prekretnica je 2064. godina
