Naveo je da, teško u civilizovanom svetu ima ikoga ko ne zna za Aja Sofiju, veličanstveni i jedinstveni hram, svojevremeno najvažniji hram svekolikoga hrišćanskoga sveta, i na Istoku i na Zapadu. Isto tako je opštepoznato da je Sveta Sofija bila hrišćanski hram preko devet vekova, a džamija nešto više od pet vekova. Zbog njene arhitekture i živopisa jedan je od najvažnijih spomenika kulture i duhovnog nasleđa čovečanstva pod zaštitom Uneska. Ako je nepoznati muslimanski pesnik mogao da na hramu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu (Srbija) zapiše da je njegovo oko gnezdo njene lepote, koje oko i kakav prefinjeni umetnički osećaj bi mogli da izraze nenadmašnu lepotu Svete Sofije?
Naveo je da se njen značaj ne sastoji samo u njenoj umetničkoj i kulturnoj vrednosti. Ona je, kako je istakao, pre svega, za sve hrišćane, pravoslavne i ostale, velika svetinja, svedok i izvor autentične duhovnosti.
„Time ne želimo da tvrdimo da za vernike islama nije takođe bila i ostala mesto mnogovekovnog molitvenog života i nadahnuća. Stoga nije čudo što je Kemal-paša Ataturk, tvorac savremene Turske i svedok duge istorijske koegzistencije muslimana i hrišćana, svakako imajući u vidu navedene činjenice, našao razborito kompromisno rešenje pretvaranjem ovoga hrama u muzej, otvoren za sve i svakog, pri čemu nikome od verujućih, bilo hrišćana bilo muslimana, nije uskraćena mogućnost da u sebi uznese molitvu Bogu u duhu svoje vere i tradicije“, naveo je srpski patrijarh u apelu objavljenom na sajtu SPC.
On je kazao da ukidanje Ataturkovog dekreta i jednostrano vraćanje Svete Sofije u status džamije smatramo, sledstveno, ne samo za istorijsku nepravdu nego i za ishitren i nepotreban politički korak, štetan kako za međunarodni ugled Turske tako i za odnose i poverenje između hrišćana i muslimana u svetu.
Nadamo se da je svakome jasno da alternativa za budućnost nije veštački izazvana konfrontacija dveju najvećih svetskih religija, hrišćanstva i islama, nego mir među njihovim vernicima, i ne samo mir ili prosto tolerancija već i uzajamno poštovanje, kao i dijalog i saradnja u svemu što služi opštem dobru ljudi i narodâ, a pritom ne ugrožava ničiji verski i kulturni identitet.
„Smatramo da je jedino pravedno rešenje, ukoliko se menja ono koje je doneo Kemal-paša, da se zadrži status muzeja, a dade dozvola za vršenje ne samo muslimanskog nego i hrišćanskog bogosluženja. Hram je više nego dovoljno prostran da pritom niko nikome ne bi smetao. Ovakvo rešenje ne bi bilo presedan u savremenom svetu. Napominjemo da ne samo u Jerusalimu ili na Sinaju – a to su sveta mesta za vernike obeju religija – nego i drugde, pa i u Srbiji i drugim oblastima u kojima živi srpski narod, crkva i džamija često stoje jedna pored druge svedočeći istorijsku simbiozu, toleranciju i poverenje među susedima“, naveo je srpski patrijarh.
Posle apela poglavara hrišćanskih Crkava (patrijarha moskovskog Kirila, pape rimskog Franje i drugih), visokih predstavnika Rusije, SAD i drugih država, kao i Uneska, navodi Irinej, upućujemo i mi, u ime Srpske pravoslavne crkve, apel predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu da odustane od svoje namere i da po pitanju Aja Sofije zadrži „status quo“.
Prema njegovim rečima, za to još nije dockan.
„Takav postupak bi njemu služio na čast, a bio bi uteha i satisfakcija vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju, njegovoj Crkvi i romejskoj zajednici u Turskoj u njihovoj tuzi i bolu zbog ovakve odluke, ali bi doneo savremenoj Turskoj i odobravanje, poverenje i čestitke ukupne kulturne javnosti širom zemaljskog šara“, naveo je patrijarh Irinej.
Pročitajte još:
