Iz kompanije su izjavili da Tik-tokom rukovodi nezavisni američki direktor i ima osoblje zaposleno širom sveta, i nikako nije povezan sa vlastima Kine.
Zašto Tik-tok smeta
Tik-tok je u vlasništvu kineske kompanije ByteDance sa sedištem u Pekingu. Međutim, sama kompanija je zvanično registrovana na Kajmanskim ostrvima. ByteDance principijelno deli dva proizvoda: Doujin i Tik-tok. U suština, ovo su iste aplikacije za kratke video-snimke, ali one rade na različitim serverima. Doujin na kineskom serveru i osmišljen je za domaće kinesko tržište, a Tik-tok za spoljno. Na čelu Tik-toka je bivši kurator servera striminga kompanije „Volt Dizni“ Kevin Majer. Majer je takođe glavni izvršni direktor ByteDance.
U ByteDance radi oko 60 hiljada ljudi. Kompanija ima 15 naučno-istraživačkih centara širom sveta i kancelarije u 126 gradova, uključujući Peking, Šangaj, Los Anđeles, Njujork, London, Pariz, Berlin, Dubai, Mumbaj, Singapur, Džakartu, Seul i Tokio. Kompanija ima i druge servise, ali upravo Tik-tok je postao pravi hit među mladima širom sveta. Aplikacija ima više od milijardu korisnika iz 150 zemalja. Samo u Sjedinjenim Državama aplikacija je preuzeta više od 165 miliona puta.
Tako je mladi startap iz Kine postao najveća kompanija za kapitalizaciju. ByteDance se procenjuje na 150 milijardi dolara, a broj aktivnih korisnika mesečno je premašio 1,5 milijardi. Najvažnija inostrana tržišta za kompaniju su SAD i Indija, gde ByteDance ima najaktivnije korisnike (pored Kine).
Ogromna popularnost Tik-toka
Možda je kompanija pod političkim nadzorom u ovim zemljama zbog svoje ogromne popularnosti. Nakon pogoršanja odnosa između Kine i Indije zbog prekograničnog incidenta, Indija je zabranila upotrebu Tik-toka u zemlji, i to ne samo zabrana preuzimanja aplikacije, već i za sve korisnike koji su je već instalirali. Ovu odluku motivisala je činjenica da bi programski proizvod koji je razvijen u Kini, navodno mogao da ugrozi nacionalnu bezbednost Indije i bezbednost podataka indijskih korisnika. Sada slične strahove imaju i u Vašingtonu. Ranije su SAD već uvele zabranu upotrebe Tik-toka vojnim i državnim službenicima, a sada se, prema saopštenju „Blumberga“, razmatra mogućnost potpune zabrane na upotrebu aplikacije u zemlji.
Tik-tok je prebrzo porastao i zato ne daje mira nesavesnim konkurentima koji koriste političke metode za borbu protiv njega. Međutim, ovo govori o tome da se zakon tržišta ne primenjuje u onim zemljama, koje na taj način, ograničavaju normalno funkcionisanje kompanije. Šteta što će obični korisnici, uključujući i Amerikance, nastradati zbog ovoga, kaže u razgovoru za Sputnjik mlađi naučni saradnik na Institutu za finansijska istraživanja „Čungjang“ na Narodnom univerzitetu u Kini — Vang Peng.
„Što se tiče konkretne aplikacije, to samo govori o tome da je Tik-tok uveliko porastao i postao jako popularan. Ali pošto je ovu aplikaciju razvila kompanija iz zemlje koju SAD baš i ne voli, automatski je postala pretnja za nacionalnu bezbednost. Mislim da je to potpuno besmisleno, ovo je zloupotreba teorije sekjuritizacije i političkih instrumenata. Ovaj slučaj takođe govori o tome da SAD nisu tržišna ekonomija. Vašington može lako da koristi administrativne mere da uništi normalnu tržišnu konkurenciju. Žao mi je američkih korisnika. Zaista su mnogi poznati blogeri koristili društvene mreže i aplikacije poput Tik-toka kako bi zaradili novac. Blokiranje ovih aplikacije će dovesti do povećanja nezaposlenosti. To nije fer prema običnim korisnicima. Na kraju krajeva, ovde je reč o rivalstvu između Kine i SAD. U poslednje vreme SAD vrše pritisak na Kinu u određenim oblastima: nauka i tehnologija, ekonomija i trgovina, posebno u oblasti IT i digitalnoj sferi, pritisak na kineske tehnološke kompanije koje imaju određeni međunarodni uticaj. Sjedinjene Države trenutno koriste nelegalne i nepravedne metode konkurencije da bi stekle prednost i obuzdale razvoj kineskih kompanija. Mislim da ovo nije poštena konkurencija.“
Tvrdnje bez dokaza
Međutim, SAD nikada nisu prikazale konkretne podatke da Tik-tok predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost. Sva se retorika svodila na iste argumente kao i za druge kineske kompanije. Navodno, budući da Tik-tok pripada kineskoj kompaniji, prema Zakonu o nacionalnoj bezbednosti Kine, kineskim specijalnim službama mogu biti dostupne sve informacije i podaci o korisnicima. Bilo je i tvrdnji da Tik-tok navodno blokira sadržaj koji je nepoželjan po mišljenju Pekinga. Međutim, Tik-tok je u više navrata odgovorio da kompanija moderira sadržaj na isti način kao i ostali strani servisi, uključujući Fejsbuk, Jutjub i tako dalje. To znači da platforma ne dozvoljava sadržaje koji pozivaju na nasilje, podsticanje etičke ili rasne mržnje, pornografiju.
Paralelno sa tim, američka Federalna trgovinska komisija zajedno sa Ministarstvom pravosuđa, pokrenula je istragu povodom prakse prikupljanja podataka sa Tik-toka. U proleće je objavljeno da, pošto su neki korisnici aplikacije deca i adolescenti mlađi od 13 godina, prema američkom zakonu, prikupljanje podataka o takvim korisnicima moguće je samo uz saglasnost njihovih roditelja. Tik-tok, sa svoje strane, navodi da kompanija stalno poboljšava sistem zaštite ličnih podataka korisnika i spremna je da uvede određena ograničenja u pristupu korisnicima mlađim od 13 godina.
Do sada, SAD nisu dale formalne osnove za zabranu Tik-toka. Sa druge strane, iskustvo drugih kineskih kompanija pokazuje da Vašingtonu nisu uvek potrebni čvrst dokazi za tako nešto.
Pročitajte još: