Grupu od deset ljudi su činili studenti Uralskog politehničkog instituta. Na čelu grupe bio je student Igor Djatlov, po kom je prolaz na kom se tragedija dogodila i dobio naziv.
View this post on Instagram
Ekspedicija je krenula na put 23. januara. Za 18 dana grupa je trebalo da pređe oko 350 kilometara, uz penjanje na vrhove Otorten i Ojko-Čakur.
U početku je sve bilo u redu o čemu svedoče i mnoge fotografije članova grupe koji na njima izgledaju srećno. Međutim planinari se nisu pojavili u selu Vižaje 14. februara kako je bilo predviđeno planom puta, pa je za njima krenula potraga.
Kada su ih pronašli, prizor je bio šokantan. Šator je pronađen na padini koju je lokalno stanovništvo kasnije nazvalo „Planina mrtvih“. Šator je bio iscepan nekim oštrim predmetom, a njihove stvari uključujući i cipele, ostale su u šatoru netaknute.
Tela dvojice planinara, koji su bili samo u donjem vešu, pronađena su pod borovom šumom, udaljenom više od kilometar od šatora. Neki od izletnika zadobili su velike unutrašnje povrede, prelome lobanje i oštećenja grudnog koša, a jedna od žena nije imala oči jezik i deo usne.
Sovjetska agencija je samo navela da je studente ubila „nepoznata sila“.
Međutim, istraga o jednoj od najvećih misterija sovjetske ere, koja je čak inspirisala holivudski triler „Đavolov prolaz“ 2013. godine, ponovo je pokrenuta prošle godine.
Pretpostavka da je lavina prouzrokovala smrt devet mladih planinara u zabačenom području Uralskih planina „našla je svoju potpunu potvrdu“, rekao je Andrei Kutiakov, zamenik šefa ruskog ogranka Generalnog tužilaštva na Uralu.
Nakon snežnog tobogana, planinari su otvorili svoj šator i izašli napolje, povukavši se prema obližnjem kamenom grebenu koji je zadržavao lavinu.
„To je bilo ispravno učiniti, ali postojao je još jedan razlog zašto su već osuđeni na smrt“, otkrio je Kutjakov.
Kada su učenici pokušali da nađu svoj šator, više ga nisu mogli videti. „Vidljivost je bila oko 16 metara, ali šator je bio udaljen 50 metara.“
Grupa se spustila dalje niz padinu i zapalila vatru, pre nego što je napravila još jedan besplodan pokušaj. Bez šanse da prežive, ljudi su se na kraju smrznuli na temperaturama do minus 45 celzijusa.
„Bila je to herojska borba. Nije bilo panike. Ali oni nisu imali šanse da se spasu u tim okolnostima.“
Kako je istinski uzrok incidenta ostao nepoznat decenijama, pojavile su se nebrojene teorije u pokušaju razjašnjavanja tragičnog događaja na prelazu Djatlov.
Neki su navodili da je mogla biti uključena vanzemaljska intervencija ili neka druga paranormalna aktivnost, drugi su tvrdili da planinari nisu imali sreće da uđu u sovjetski vojni poligon, a postojala je i terorija da je ubistvo osveta šamana za ulazak u sveto mesto.
Da li će objašnjenje tužilaštava učiniti da te teorije nestanu, ostaje da se vidi.
Pročitajte još:
