Udruženim snagama, evropske kvote na uvoz čelika i globalno smanjenje proizvodnje kao posledica pandemije koronavirusa, „ugasili“ su visoku peć u smederevskoj železari čiji je pun kapacitet 75.000 tona čelika mesečno. U funkciji je ostala ona druga koja maksimalno može da izlije 95.000 tona. Najveći srpski izvoznik, HBIS grupa se sada suočava sa još nezgodnijim EU kvotama od onih prošlogodišnjih kada je ukupan uvoz čelika iz zemalja izvan EU bio 3,3 miliona tona. Sada kvote nisu više globalne nego su donete za svaku zemlju pojedinačno, pa se tako na Srbiju odnose i na hladno valjane i na toplo valjane proizvode.
„Ovde imamo klasičan ekonomski pristup rešavanju problema. U svetu je došlo do snažnih poremećaja proizvodnih, industrijskih, ekonomskih tokova zbog eksternog uticaja jednog virusa. Normalno, to je napravilo posledice po finalnu proizvodnju gde kao input ulaze limovi, čelik, proizvodi železara. Automobilska industrija kao jedna od velikih potrošača limova je u snažnom padu u Evropi i svetu, a kada oni ne proizvode nema ni tražnje“, kaže za Sputnjik profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Gašenje jedne peći nije gašenje železare
On napominje da koliko god da nam je Kina prijateljska zemlja, HBIS grupa nije kupila smederevsku železari iz emotivnih razloga, već da bi imala pristup i bila u blizini evropskog tržišta. U sadašnjoj situaciji oni moraju da vode računa o smanjenju gubitaka i zato je smanjenje proizvodnje i gašenje jedne visoke peći razuman poslovno-ekonomski potez.
„Verovatno je njihova procena da tako brzo neće doći do oporavka. Čini se da virus ne posustaje, a to znači da neće doći do snažnog oporavka tražnje za čelikom, odnosno za limovima“, kaže Drašković.
On nema dilemu da će kineska kompanija biti vođena ekonomskim interesom kada se bude opredeljivala između dva moguća scenarija, ali i dodaje:
„Moja pretpostavka je da oni neće napustiti ovo tržište, da je moguće da zadrži drugu peć na minimalan pogon u slučaju da tražnja padne i dalje, ali da će i tako ostati i u narednih godinu, dve dana, jer kada tržište počne da se oporavlja mnogo je lakše ponovo ubrzati, nego tražiti novu čeličanu i nove kanale prodaje“.
Kinezi imaju interes da ostanu
Uprkos tome što će evropsko tržište, po oceni našeg sagovornika, najverovatnije ostati zatvoreno, sa novim barijerama za neke strateške proizvode kao što je i čelik, Kinezima je dugoročno u interesu da ostanu, pa i sa smanjenim kapacitetima i održavanjem minimuma proizvodnje.
Naš sagovornik podseća da je HBIS velika kompanija, među 500 najvećih u svetu, koja godišnje proizvede oko 50 miliona tona čelika, od kojih u Smederevu dva miliona tona, pa zbog toga smatra da smederevsku proizvodnju mogu da preusmere na druga tržišta, ako evropsko ostane zatvoreno.
Razlog da ostanu u Smederevu vidi i u tome što su u Srbiji i regionu kineske kompanije prisutne u drugim sektorima proizvodnje, od izgradnje autoputeva, mostova, železnice. Upravo zbog tog dugoročnog prisustva na ovim tržištima sa investicijama u različitim sektorima i budućeg investiranja gde u osnovi stoji i dalje gvožđe, oni će opstati i strateški držati tu poziciju, objašnjava Drašković.
