Ovako ekspert Centra za istraživanje problema bezbednosti Ruske akademije nauka Konstantin Blohin vidi učestale pozive Sjedinjenih Država Kini da se pridruži trilateralnim pregovorima o produženju Novog START-a, vodećeg ugovora o nuklearnom oružju između Rusije i SAD-a koji ističe u februaru 2021.
Amerika želi da nametne trku u naoružanju
Upravo zato, kako kaže, ne veruje da će SAD na neki način izaći u susret kineskom uslovu da se priključe pregovorima, a koji podrazumeva da Amerikanci smanje broj svojih raketa na kineski nivo.
„SAD se za to neće opredeliti. Naprotiv. Amerika sve te sporazume doživljava kao nešto što sputava njihove mogućnosti u svetu i želi da se odvoji od Kine i Rusije. Zato je teško da je ta varijanta moguća“, kategoričan je Blohin.
Sjedinjene Države, dodaje, smišljeno formiraju informacioni bekgraund kako bi učinili Kinu odgovornom za neprodužavanje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3), baš kao što su Rusiju učinile odgovornom u slučaju Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i Sporazuma o otvorenom nebu.
„Amerikanci dobro znaju stav Pekinga koji ne učestvuje u multilateralnim sporazumima jer je svestan da postoji disproporcija u vojnom potencijalu Kine, SAD i Rusije. Na Rusiju i SAD otpada 90 odsto celokupnog nuklearnog naoružanja. Oni jednostavno tragaju za nekim ko će biti krivac za sve, kako bi Kinu, a možda i Rusiju učinili krivim za krah tog sporazuma. Američka elita smišljeno slabi kontrolu nad naoružanjem i nanosi udarce strateškoj stabilnosti. I START 3- je praktično poslednji korak, posle njihovog izlaska iz Sporazuma o ograničavanju sistema protivraketne odbrane, Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i Sporazuma o otvorenom nebu“, smatra Blohin.
General u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma za Sputnjik kaže da pozivanjem Pekinga da se uključi u pregovore Amerika želi da dobije kontrolu nad vojnim efektivama Kine.
„Amerika ne želi da, ukoliko do toga ne dođe, ostane samo na sporazumu sa Rusijom. Zato verujem da ukoliko Kina ne bude uvučena u pregovore o Sporazumu o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja, do produženja sporazuma START-3 neće doći. Izlazak SAD iz dosadašnjih sporazuma o kontroli raketnih projektila kratkog i srednjeg dometa i jeste bio uvod u ove pregovore naredne godine“, ocenjuje Kovač.
Novi sporazum potreban svetu
On veruje da bi po mir u svetu svakako bilo dobro da dođe do novog sporazuma, kao i da u te pregovore uđe i Kina, jer je nesporno da će ona, imajući u vidu njen privredni razvoj, postati veliki vojni konkurent i vlasnih strateških projektila.
„Dva do sada poznata igrača na svetskoj sceni, SAD sa NATO paktom i nekadašnji Sovjetski Savez, odnosno današnja Rusija ostali su i dalje vodeći akteri koji poseduju nuklearno oružje, strateške projektile različite namene i različitih borbenih platformi. Međutim, međunarodne okolnosti su se promenile i vremenom se pojavio novi igrač. Naravno, Kina nije takav vojni džin kakav su ove dve države, ali jeste privredni džin koji ima sve pretpostavke i kontrolu nad vojnim tehnologijama potrebnim za proizvodnju strateških projektila ofanzivne namene i proizvodnju savremenih borbenih platformi na kopnu, na vodi i pod vodom. Otud i očekivanja SAD da uključi u ta ograničenja i Kinu“, ocenjuje Kovač.
Da li će Amerikaci prihvatiti kineske uslove
On međutim uslov Kine – da se SAD svedu na postojeće kineske nuklearne potencijale, koji su oko dvadeset puta manji od američkih, ne vidi kao ozbiljno sagledavanje situacije.
„To je neizvodljivo iz više razloga. Otkud Amerika da uništava toliko projektila i tehnologije koja je izuzetno skupa i da se istovremeno vraća na poziciju odakle bi se ponovo morali takmičiti sa jednom tako velikom privrednom silom u uzletu kao što je Kina. Ali, u pitanju je igra najvećih strateških igrača na svetskoj sceni i moguće je da će doći do obostranih ustupaka. Ono što je sigurno je da budućnost tih pregovora i sporazuma zavisi pre svega od rezultata izbora u Americi i naredne vlasti koja tamo bude konstituisana“, primećuje Mitar Kovač.
