Vest je nameru da će se kandidovati na predsedničkim izborima u SAD objavio na američki Dan nezavisnosti, 4. jula na Tviteru i odmah je izazvao buru komentara.
Kanje Vest bi pomogao republikancima
Poznati reper bi mogao da prikupi dovoljnu podršku za kandidaturu zato što je popularan, posebno među mladima, ima novca, a oženjen je poznatom rijaliti zvezdom Kim Kardašijan.
„On sigurno može da prikupi podršku i napravi kampanju za prikupljanje sredstava da može da se kandiduje za predsednika. U Americi smo uvek imali, pored dva glavna kandidata i neke kandidate manjih stranaka. Bilo je slučajeva, kao što je bio Majkl Dukakis ili neki drugi kandidati koji su bili milioneri, pa su finansirali svoju kampanju“, podseća Gajić.
Međutim, dodaje naš sagovornik, iako za ličnost koja je medijski eksponirana i bogata nije problem da se kandiduje, ostaje pitanje je koliki je njen realni domet.
„U Americi, recimo, imamo Zelenu stranku, koja decenijama kandiduje Ralfa Nadera, koji uzima određeni procenat glasova, obično ekološki svesnog i liberalnijeg biračkog tela. U slučaju Zelenih, demokrate su bile više na gubitku nego republikanci. Ovde imamo zanimljivu situaciju da se Kanje Vest, i ne samo on, u zadnjih pet godina eksponirao kao protivnik duboke države i bio otvoreno protrampovski nastrojen“, objašnjava Gajić.
Vestova objava je iznenađenje jer su svi mislili da će on biti jedna od ličnosti koja će podržati Donalda Trampa, međutim, ako, kako naš sagovornik kaže, realno sagledamo stvari, u situaciji u kojoj se Amerika ove godine našla (epidemija koronavirusa, rasne tenzije, protesti i neredi), njegova kandidatura je republikancima značajnija iz oportunih razloga.
Reper može da utiče na preraspodelu glasova
Svojom podrškom kao javna ličnost, Vest ne može Trampu da donese toliko glasova koliko može da oduzme demokratskom kandidatu Džou Bajdenu, tvrdi Gajić. U slučaju da se Vest kandiduje, crnci bi imali svog kandidata, koji je popularan i potiče iz iste sredine iz koje su oni potekli.
„U principu, Vest može da osvoji određeni broj glasova. To, naravno, nije dovoljno da osvoji elektorske glasove, ali može da dovede do toga da glasovi budu preraspodeljeni tako da to u krajnjem rezultatu naškodi Bajdenovom pokušaju da devedeset odsto afroameričke populacije glasa za demokratskog kandidata“, smatra Gajić.
Tradicija duža od jednog veka
Manir da se izborna kampanja pretvara u šou u SAD je devetnaestovekovna tradicija, a sam šou postao je bitan element političke kampanje i prezentacije, dodaje naš sagovornik. U šou spada i uključivanje javnih ličnosti iz sveta industrije zabave, čija podrška utiče na opredeljivanje birača, objašnjava Gajić.
„To je konstanta u američkoj politici i američkoj demokratiji duža od jednog veka. Ona je počela i pre HH veka, samo je sa masovnim medijima došla do maksimalnog izražaja i poslužila je kao uzorni model i okvir. Taj se vid participacije u demokratskim procesima i izborima iz Amerike proširio i a druge zemlje koje su usvojile model parlamentarne demokratije“, navodi Gajić.
U Americi, takav oblik političkog aktivizma ne samo da je došao do najvećeg izražaja, već su javne ličnosti počele da se kandiduju i na političke funkcije. Ronald Regan najpoznatiji je slučaj, koji je iz sveta šou biznisa koji je izabran za predsednika SAD.
Gajić navodi i primer pevača najpoznatije američke pank grupe Ded Kenedis, Džela Biafre, koji se 1979. kandidovao za gradonačelnika San Franciska i, na iznenađenje svih zauzeo treće mesto. Na taj način, Biafra je podigao svoju i popularnost svoje grupe, ali je i pokazao da jedan politički autsajder iz sveta popularne podkulture može da napravi značajan rezultat u oficijelnoj politici.
Poznati rvač Džesi Ventura pojavio se na američkoj političkoj sceni kao zagovornik konzervativnih vrednosti osamdesetih godina prošlog veka, da bi devedesetih, prvo postao gradonačelnik Bruklin parka u Minesoti, a potom i guverner Minesote.
Nije samo Ronald Regan bio jedini glumac koji je obavljao dužnost guvernera Kalifornije – to je bio i Arnold Švarceneger, a svoje političke ambicije svojevremeno su najavljivali i glumci Voren Biti i Vil Smit. Kao jedan od mogućih demokratskih kandidata na izborima protiv Donalda Trampa pre nekoliko godina je pominjana i poznata voditeljka Opra Vinfri.
Politički aktivizam nije stran ni Klintu Istvudu i Čaku Norisu, koji zastupaju republikanska uverenja, dok je mnogo više onih javnih ličnosti koji zastupaju liberalnu opciju. Tako su Meril Strip i Robert de Niro bili aktivno uključeni u predsedničku kampanju Hilari Klinton protiv Donalda Trampa.
