Atentat na nadvojvodu često se poistovećuje samo sa Gavrilom Principom, čovekom koji je tog sudbonosnog dana pucao.
Ipak, ovaj, tada maloletni mladić, u svom naumu nije bio sam.
U samom atentatu učestvovalo je sedam osoba. Oni su bili raspoređeni po maršruti od polja, gde su se održavali manevri, do Gradske većnice u Sarajevu.
Nakon atentata, Gavrilo Princip i ostali atentatori, kao i brojne osobe koje je Austrougarska policija identifikovala kao saradnike, bili su uhapšeni i osuđeni u momentu kada je oružje već uveliko zveckalo Evropom, a svet hrlio u sukob nezapamćenih razmera.
Petorici zaverenika izrečena je smrtna kazna, dok su trojica (uključujući i Gavrila Principa) s obzirom na to da su po Austrougarskom zakonu bili maloletni, dobili maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Sudbina jednog od njih naročito je interesantna.
Od atentatora do ministra
Vasu Čubriloviću u Sarajevu je suđeno zajedno sa braćom Veljkom i Brankom.
Učitelj Veljko Čubrilović osuđen je na smrt. Vasu je mladost spasla smrtne kazne.
On je 1914. imao samo 17 godina i osuđen je na 16 godina najstrožeg zatvora. Kaznu je izdržavao u Sarajevu. Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, krajem 1918. Čubrilović je oslobođen.
Naknadno je završio gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet i postao profesor istorije. Doktorirao je 1929. godine istoriju na Beogradskom univerzitetu, na temu "Bosanski ustanak od 1875—1878".
Godine 1939. je primljen za vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učesnik u stvaranju istorije, Čubrilović je završio kao njen hroničar.
Za vreme Drugog svetskog rata, Vaso je ponovo uhapšen. Širio je antinemačku propagandu i odbio da prihvati mesto na Beogradskom univerzitetu za vreme okupacije. Bio je u logoru na Banjici sve do kraja 1943 godine kada je pušten.
Posle rata, Vaso Čubrilović posvetio se političkoj karijeri. Bio je ministar poljoprivrede, kasnije i šumarstva i redovan član SANU.
Bio je dobitnik Oktobarske i Sedmojulske nagrade, kao i nosilac ordena jugoslovenske zvezde sa lentom.
Doživeo je duboku starost – umro je u Beogradu 1990. godine kao poslednji živi učesnik sarajevskog atentata, prenosi B92.
