Srbija je više puta tražila garancije i okvirnu godinu za prijem, ali se sada prvi put izašlo sa 2026. kao mogućim rokom. Sagovornici Sputnjika Zoran Milivojević, diplomata u penziji, i Suzana Grubješić iz Centra za Spoljnu politiku ovo vide kao sprovođenje u delo strategije politike proširenja koju je zacrtala nova postava u EU, praveći zaokret u odnosu na staru, ali i kao želju Brisela da ohrabri Srbiju i ojača njenu veru u evropski put.
Potvrda nove strategije EU
Milivojević podseća da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen od dolaska na tu dužnost isticala da je u interesu Unije da ceo Zapadni Balkan uključi u EU.
„Druga stvar je što EU tek treba da definiše politiku proširenja. Ali ovo je potvrda onoga što je ranije rečeno o interesu EU da uključi Zapadni Balkan ali i pokazatelj interesa Srbije da postane deo EU,“ kaže Milivojević.
Prema njegovim rečima, da bi se sve ovo realizovalo potrebno je da se definišu sve političke prepreke, a posebno da se vidi kakav je plan EU o zaključenju pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine.
„U svakom slučaju, predsednik Vučić na neki način govori o garancijama o prijemu u EU jer je to potvrda političkog stava EU o proširenju. Ono što ostaje sporno jeste šta je sa uslovom da se prizna Kosovo,“ napominje naš sagovornik.
Nema priznanja Kosova
Suzana Grubješić iz Centra za Spoljnu politiku slaže se da pre ulaska u EU Srbija mora da potpiše sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom, ali tvrdi da to ne znači priznanje Kosova. S druge strane, smatra da najava o prijemu Srbije u EU očekivana.
„Ne bi trebalo da nam to bude iznenađenje je EK još 2018. u svojoj strategiji proširenja pominjala 2025. godinu kao moguću za prijem Srbije i Crne Gore u EU. Međutim, Evropski savet je tada samo konstatovao tu činjenicu i dalje se nije izjašnjavao. Nova Evropska komisija ima mandat do 2024. godine i do tog perioda bi Srbija trebalo da otvori i zatvori sva poglavlja i da potpiše ugovor o pristupanju. Posle toga bi došlo do ratifikacije ugovora koja traje od 18 do 24 meseca što znači da jeste realno da 2026. postanemo članica EU,“ objašnjava Grubješić.
Prva potvrda okvirnog datuma
Kako kaže, sastanak Vučića i Fon der Lajenove u Briselu je veoma važan jer iako smo u nekoliko navrata tražili garancije i da nam se bar okvirno da godina za prijem tek sada smo prvi put čuli da bi to moglo da se desi 2026. godine.
„Naravno, ukoliko mi sa naše strane uradimo što se od nas traži - od sprovođenja svih unutrašnjih reformi do rešavanja pitanja sa Kosovom,“ kaže ona.
Evropska unija, podseća Grubješićeva, ne može ni da prizna niti da ne prizna Kosovo jer to mogu samo da urade države članice odnosno preostalih pet država članica koje ne priznaju Kosovo.
„Od Srbije se traži nastavak dijaloga na šta smo mi spremni i drugo, da se dođe do sporazuma o normalizaciji odnosa. Podsećam da smo mi u taj sporazum ušli još 2011. godine, prvo kroz tehnički, a kasnije i kroz politiki dijalog,“ napominje ona.
Milivojević dodaje da je jako bitno na koji način će EU pristupiti proširenju, odnosno, da li će se on dešavati po novom ili starom modelu.
Model prijema još upitan
„To treba da čujemo za vreme predsedavanja Nemačke EU koje predstoji. Dakle, da li će ostati stari model po kom se otvaraju poglavlja jedno po jedno, i čeka se da se sva otvore i zatvore, ili će biti po metodi koju je predložio francuski predsednik Emanuel Markon da se prihvata jedno po jedno završeno poglavlje,“ dodaje naš sagovornik.
Sastanku Aleksandra Vučića i Ursule fon der Lajen prisustvovao i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak. Predsednica je izrazila podršku ponovnom uspostavljanju dijaloga između Prištine i Beograda pod pokroviteljstvom EU, što je ključno za njihov napredak u EU.
